Adventizam preispitivanje: 18 - Dennis Priebe

Dennis Priebe

FORDOVO NASLEĐE

BOJA MOJIH NOVIJIH KOMENTARA [Srđan: moj savet ti je da ih revidiraš... i ne trebaju ti dve boje; stavi sve u jednu.. – ne, neka se vidi sličnost i razlika u stavovima u periodu od godinu i po]

BOJA MOJIH STARIJIH KOMENTARA

BOJA SRĐANOVIH KOMENTARA

Noviji komentari su rađeni nezavisno od starijih. Ima sličnosti, ali ima i dosta razlike i novih momenata.

Uglaste zagrade su dodat tekst, komentari... nešto čega nema u originalnom tekstu.

Verzija 5.2.25

Najkonfuznija i najpodeljenija tema u Crkvi Hrišćana adventista sedmog dana danas nije rukopoloženje žena ili hrišćanski rok, već tema o tome kako je osoba spašena žrtvom Hrista. Zar nije fascinantno da je najosnovnija i najjednostavnija istina Biblije toliko iskrivljena od strane sotone da veoma mali broj ljudi razume kako spasenje funkcioniše? Olako govorimo o evanđelju, dok svaka osoba ima različito shvatanje te reči. U ovom članku ćemo razmotriti poslednjih trideset godina adventističkog razmišljanja o opravdanju i posvećenju. Prvi put sam postao svestan da postoji kontroverza kada je Dezmond Ford počeo da predaje na Pacific Union College-u. Odjednom više nije bilo jasne sigurnosti o tome kako opravdanje funkcioniše.

Pogledaćemo razumevanje evanđelja dr. Forda, kako ga je izrazio u svojoj knjizi Right With God Right Now (Upravo s Bogom upravo sada). Podnaslov poglavlja glasi: Kako Bog spasava ljude prema Poslanici Rimljanima u Bibliji. „Loša vest u Poslanici Rimljanima je da je svaka naša misao iskvarena/oskrnavljena. Svaki pokret našeg srca, svaka sklonost našeg uma i svaka težnja tela su ukaljani – kod svakog od nas – sve do drugog dolaska Isusa i proslavljanja... Greh ostaje u hrišćaninu sve do proslavljanja.“ (str. 1, 15) Drugim rečima, evanđelje ne uklanja greh iz naših života

[Ford to nije rekao. On je rekao da ne uklanja u potpunosti jer ostaju grešne težnje. Ford je verovao da greh nije samo ono što činimo već i ono što jesmo tj. i naša grešna priroda. Tako da to previđaš, neka čitalac prosudi da li nenamerno ili namerno].

[Srđan: Pre svega uklanja suštinski greh - odvojenost i nezavisnost od Boga (i to naravno, našom dragovoljnom odlukom da prihvatimo zavetni odnos sa Njim); i to je po meni zadovoljavajuće.., tj. dovoljno za spasenje. A što se tiče njega, duhovnog superheroja, neka mu je sa srećom (ironičan sam) njegovo pobeđivanje grešnih ili sebičnih dela, reči, misli osećanja, pobuda!]

Ono može samo da ukloni zasluženu osudu, [Srđan: ne samo, nego pre svega; što je od suštinskog značaja, pošto tek kada smo verom rasterećeni osude, možemo slobodno, dragovoljno da biramo zavetni odnos s Gospodom] dok svaki čin i misao naših života i dalje ostaju grešni.

[Srđan: Da! Ostaje pala priroda, koja je sklona, pre svega nezavisnosti, a samim tim i brojnim nasleđenim, pa i stečenim grešnim delima. Pa kada vernik osvedočen Božjim Duhom shvati da je pao, osuđuje u svom ‘srcu’ taj greh, te se poziva na blagodatni dar Hristove pravde. I to je za mene evanđelje. Neka ovi u svakom svom činu i svakoj misli pobeđuju grehe, ipak im neću dozvoliti da me odvoje od nade u radosnu vest, kako je ja razumem...; a smatram da su i oni sami na početku bili privučeni besplatnim i nezasluživim blagodatnim darom spasenja, međutim vremenom su ‘narasli’ (duhovno) u sopstvenim očima, pa su krenuli da nameću drugima nekakve njihove uslove, čime ovima zatvaraju vrata Neba (Luka11:52)!]

[Denise, ni to nije Ford rekao nego to predstavljaš kao krajnost i pripisuješ mu ono što nije rekao]

Hajde da pogledamo neke stihove iz Poslanice Rimljanima. „Ali hvala Bogu što ste, iako robovi greha, poslušali od srca ono učenje kojem ste predani. A kad ste oslobođeni od greha, postali ste sluge pravednosti... A sada, pošto ste oslobođeni od greha i postali sluge Bogu, imate svoj plod na posvećenje, a na kraju večni život.“ (Rimljanima 6:17,18,22) Kada pređemo iz stanja robova greha u stanje slugu pravednosti, postajemo oslobođeni od greha.

[Srđan: A jesi li ti majstore oslobođen od davanja lažnog svedočanstva, nastupajući pred drugima kao da si savršen - već preobražen u Božje obličje?!]

[oslobođene pogrešnog stava prema grehu. Rimljanima 6. poglavlje se bavi pre svega stavom prema grehu a ne grešnim delima

[Srđan: Pismo, odnosno Isus se bavi pre svega odnosom palog čoveka sa svojim Tvorcem i Spasiteljem, odnosom koji je prekinut zbog nepoverenja, a nakon čovekovog pada. 1. Moj. 4:7 jasno svedoči da ono što ovi (‘superheroji’) nazivaju grehom (kada se ‘ne čini dobro’), nije nikakav problem, jer tada je ‘Greh (prekidanje odnosa sa Bogom) tek na vratima’; ali, kada to vernik shvati, on mu (Grehu) je ‘stariji’, kako to Daničić kaže, ili kako to KJV kaže, on ima vlast nad Grehom; u smislu da pošto je učinio to nešto što je loše, zbog toga ne treba da prekida odnos sa Bogom tj. da ostaje u tom suštinskom Grehu! Tako da je glavni Gospodnji cilj da povrati naše poverenje u Njega, jer crv sumnje ne može da nasledi Nebo. A što se tiče pobede nad grešnim delima, to nije nikakav problem za Njega. On će i to učiniti, ali u svoje vreme, kod svih onih koji su se oslanjali isključivo na Njegov blagodatni dar (spasenja); nikako ne kod onih koji su pomislili da mogu sebe da ugrade u pobeđivanje greha.., i to bez obzira što znaju (ustima) da kažu kako to u stvari Isus čini u njima!], i dobrim teolozima je to poznato. A jasno je i nekom ko nije toliko upućen kada pogleda kontekst poglavlja i značenje grčkih reči koje je Pavle upotrebljavao, s obzirom da svaka ima i prenosno značenje koje se odnosi na stav. Pogledaj Strongov konkordans, iako je i sam Strong bio metodista koji je insistirao na tumačenju grčkih reči mnogo više u značenju i smislu da se odnose na spoljašnja dela nego na stavu, odnos prema grehu, ali ovde je sasvim jasno ostavio i ovo drugo značenje]

Sloboda od greha i svetost [posvećenje] su usko povezani. [sloboda od greha u smislu pre svega stava, odnosa prema grehu, a ne sloboda od greha kao spoljašnjih dela koja se čine nenamerno i iz slabosti, kao što je Pavle i naveo primer u Rimljanima 7,14-25]

[Srđan: Kada smo, prihvativši zameničku Hristovu žrtvu (a što podrazumeva, kako zameničku smrt, tako i zamenički život), oslobođeni osude i krivice, tada smo slobodni i od Greha (odvojenosti i nezavisnosti od Boga), i time (tom radosnom vešću) smo posvećeni za svetu službu - objavljivanja te radosne vesti drugima!! i ne znam koliko više ima smisla da se nastavljam sa ovim, jer on greh vidi isključivo kao delo bezakonja, dok je po meni, glavni problem, za Višnjeg, naše grešno stanje!]

Ovo je sasvim drugačija slika od „loše vesti u Poslanici Rimljanima“ koju je opisao Ford.

[Tačno, to je jedna legalistička slika koja insistira na potpunoj pobedi nad grešnim delima umesto da insistira na potpunoj promeni odnosa, stava prema grehu i time, insistirajući i na potpunoj i savršenoj spoljašnjoj pobedi nad grešnim sklonostima i delima kao uslovom spasenja, skreće fokus, pogled sa Hrista na ono što Bog radi u nama, a što zavisi i od čoveka, i dovodi ga u stalnu zabrinutost, sumnju, neizvesnost, neverstvo... zbog stalnog pitanja: „Da li verujem dovoljno i da li Bogu dozvoljavam da ispolji svoja savršena dela i pobedu kroz mene?“ i time automatski blokira proces i uvodi osobu u začarani krug sve veće krivice, sramote, i padova. [Srđan: DA!!!]]

Ford nastavlja ovu temu: „Svi smo bili sebični. I dalje smo sebični... Nema ni jedne sklonosti srca... koja nije okaljana našom sebičnošću, čak ni nakon obraćenja.“ (str. 17, 68) Prema ovom shvatanju, obraćenje nas suštinski ne menja, već samo menja Božju procenu o nama

[Ford to ne kaže, on kaže da obraćenje, opravdanje menja naš stav prema grehu, tj. vrši promenu uma - metanoju, a promena karaktera dolazi kao spontani plod i to postepeno; naravno, kad nije uslov spasenja, jer drugačije i ne postoji mogućnost da se spontano javi, već će biti iznuđena i dovesti do stalnog gledanja u sebe i brige za ličnu sigurnost spasenja umesto da dovede do stalnog gledanja i zavisnosti od Hrista i onoga što je on uradio pre 2000 godina.]

[To je tvoj površni, meni se čini čak i tendenciozni komentar, s obzirom da Ford kaže da nas obraćenje i pokajanje koje sledi menja i to u smislu da menja naše stavove, poglede, pobude, želje, voljne sklonosti... Denise, tvoj bezobrazluk je očigledan iz tvojih članaka, ali ga treba pustiti da govori sam za sebe. Jeste ovo ad hominem tj. argumetnom na čoveka, ali mislim da u tvom slučaju pored argumenata na argument treba naglasiti i argumente protiv tvog bezobrazluka, pristrasnosti, izvrtanja činjenica... jer to govori i o tvojim argumentima).

Uporedi to sa dve izjave Elen Vajt:

„Primanjem Njegove PRIPISANE pravednosti, kroz preobražavajuću silu Svetoga Duha, postajemo kao On.“ (6BC 1098)

[Srđan: Pitam se, da li to Prib može objasniti kako funkcioniše ta sila, i da li sme ustvrditi da je preobražen?! Moj komentar je, da je on sve više zadovoljan sobom, a što znači da je sve udaljeniji od Hrista. Jer, da se podsetimo citata EW, koji kaže da što smo bliže Hristu, svesniji smo svoje duhovne bede!]

„Učinivši nas pravednima kroz pripisanu pravednost Hrista, Bog nas proglašava pravednima.“ (1SM 394)

[Srđan: Ako je ovo dobar prevod, ni EW ne bi mogla to da objasni (‘poravna’), jer ako smo već učinjeni pravednima, zašto bismo nakon toga morali da budemo i proglašeni pravednima?!? Za mene je istina evanđelja jednostavno - da nas Bog proglašava pravednima kroz pripisanu pravednost Hrista!!!]

[U Božijim očima učinivši nas pravednima, u Božijim očima učinivši nas izvršiocima zakona kroz Hristovu zameničku pravednost, u Božijim očima, a još uvek ne u stvarnosti, to tek postepeno sledi i nije uslov (za to ni večnost neće biti dovoljna) jer pripisana pravda, čim je pripisana a ne data (u stvarnosti) je proglašenje nekog pravednim u Božijim očima, a ne činjenje nekog pravednim u našoj sadašnjoj stvarnosti, to je posvećenje [Srđan: nije to posvećenje – Srki, mislim na onu definiciju posvećenja koju TPG podrazumeva, a ne na odvajanje za svetu službu koja je druga definicja posvećenja] – samo značenje reči to pokazuje!!! UČINITI PRAVEDNIM KROZ PRIPISANU PRAVDU MOŽE ZNAČITI SAMO JEDNO: UČINITI NEKOG PRAVEDNIM U BOŽIJIM OČIMA IAKO JOŠ UVEK U STVARNOSTI NIJE PRAVEDAN JER SE RADI O PRIPISANOJ, TUĐOJ PRAVDI, A NE DATOJ KOJA SE ISPOLJAVA KROZ OSOBU. [Srđan: Ne znam koliko nam je to jasno, ali data i pripisana pravednost su ljudske, a ne biblijske fraze...!]

Ako je data pravda stvarna pravda u ovoj stvarnosti onda pripisana može da bude samo pravda u nekoj drugoj stvarnosti, Božijoj stvarnosti, nešto što još uvek nije u ovoj stvarnosti već će tek biti, ALI I NEŠTO ŠTO VEĆ JESTE U NEKOJ DRUGOJ TJ. BOŽIJOJ STVARNOSTI, JER AKO JE STVARNA I U OVOJ STVARNOSTI, ZAŠTO BI JE ZVALI PRIPISANA KAD BI ONA VEĆ BILA STVARNA TJ. DATA!?]

[Prijatelju, možeš li ti da verske stvari dokazuješ Svetim pismom umesto sa Elen Vajt ili bilo kim drugim? Postoje ljudi koji ne veruju u Elen Vajt, a svi hrišćani veruju u Pismo, tako da bi to trebalo da bude jedino sredstvo teoloških dokazivanja. Ali kad si krenuo sa njom i njenim argumentima, pozabavićemo se i njom: izjava iz 1SM 394 je čisto rimokatoličko opravdanje verom – kod Rimokatolika, kao i kod Pravoslavnih, promena prethodi opravdanju. Užas užasa!]

Nikada nisam pročitao ni u jednom nadahnutom izvoru da je Hrist bio sebičan, a ovde nam se kaže da ćemo, kroz pripisanu pravednost, biti učinjeni poput Hrista, što znači da smo učinjeni pravednim

[Postaćemo nalik Hristu tj. učinjeni pravedim u Božijim očima pripisanom pravdom JER AKO I U OVOJ STVARNOSTI POSTAJEMO NALIK HRISTU, ZAŠTO BI NAM ONDA PRIPISIVAO NEŠTO ŠTO VEĆ IMAMO? (i gde si pročitao da ćemo postati potpuno, u punoj meri, u punoj apsolutnosti nesebični kao Hristos!? Gde si to pročitao od gospođe i u Pismu, pokaži to!?)

Znači, svako insisitiranje na plodovima je definitivno od neprijatelja jer skreće pogled sa Hrista na stvorenje i ono što Bog kroz njega radi – upravo time onemogućujući da Bog to kroz stvorenje i ostvari!

Plus, Hristos više nije glavna uloga tj. subjekat priče već centar priče postaje objekat, ljudsko biće, mi!

Hajde što to sad donosi nesigurnost i nemogućnost spontane, prave promene, neću ponovo o tim pishološkim mehanizmima, već postavljanje promene, pobede kao uslova spasenja upravo i onemogućava tu promenu i pobedu za kojom čeznemo jer ona njenim uslovljavanjem više ne može biti spontana već postaje iznuđena, a time i izvor nesigurnosti, sumnje, neverstva, straha...]

[učinjeni smo pravednim u Božijim očima, ima i ta izjava Elen Vajt (neću da je tražim i prilažem jer E. V: nije Sveto pismo niti bi smela biti autoritet ravan Pismu, čak i za one koji još uvek veruju u njenu nadahnutost), a ne u stvarnosti. U stvarnosti je prvenstveno promenjen naš stav i odnos prema grehu...

Ali ipak ti dajem tu izjavu E. V. jer je imam u starom komentaru na ovaj tvoj tekst pa ne moram da je posebno tražim:

HRISTOS JE SVRŠETAK ZAKONA ZA PRAVEDNOST SVAKOME KO VERUJE. Rimljanima 10,4.

U SEBI SMO GREŠNICI; ALI U HRISTU SMO PRAVEDNI. Učinivši (u Božijim očima – OHC 53.3 tj. iz 11LtMs, Ms 39, 1896, par. 22) nas pravednima (vrednima) kroz PRIPISANU HRISTOVU PRAVEDNOST, Bog nas proglašava pravednima i tretira nas KAO da smo pravedni. On nas gleda kao svoju dragu decu. Hristos deluje protiv sile greha, a tamo gde je greh bio u izobilju, blagodat još mnogo više. „Dakle, opravdani verom, imamo mir sa Bogom kroz našeg Gospoda Isusa Hrista; kroz koga i mi imamo pristup verom u ovu blagodat u kojoj stojimo i u kojoj se radujemo nadi slave Božije“. „Biti opravdan besplatno njegovom blagodaću kroz otkupljenje koje je u Hristu Isusu; koga je Bog postavio da bude pomirenje kroz veru u njegovoj krvi, da objavi svoju pravednost za oproštenje prošlih grehova [moj sadašnji komentar: Pavle ne misli na naše prošle lične grehe već grehe celog čovečanstva iz doba Starog zaveta dok Hristova pomirna žrtva još zvanično nije bila prinesena], kroz trpeljivost Božiju; da objavi, kažem, u ovo vreme svoju pravdu; da bude pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa.” „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas samih; to je dar Božiji“. „I Reč postade telo, i nastani se među nama (i videli smo slavu njegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca), pun blagodati i istine. . . . I od punoće njegove imamo sve što primismo i blagodat za blagodat. Jer zakon je dao Mojsije, a blagodat i istina su došli od Isusa Hrista.” ST 13. marta 1893, par. 6]

Obraćenje zaista menja život, od sebičnosti ka nesebičnosti

[Srđan: a ja znam i kako.., tako što će ustima posvedočiti da je sebičnost pogrešna, a nesebičnost ispravna.., i time misle da su rešili problem svoje pale prirode!?!]

[naravno da menja život [Srđan: ... jer smo sve manje okrenuti leđima Bogu, a sve više licem.., sve smo manje uplašeni od Njega (Njegovog zakona), a sve više obasjani Njegovom ljubavlju.., usput stičući sve više poverenja u Njega!!!], ali prvo i pre svega kroz promenu stava i odnosa prema grehu, Bogu, drugima... a tek posle sledi postepena i sve veća promena spoljašnjih dela, ponašanja i drugih spoljašnjih ispoljavanja].

Sada o reči opravdanje, iz Fordove perspektive: „Ova reč ‘opravdati’. Ona nikada ne znači UČINITI PRAVEDNIM IZNUTRA [Srđan: Tako je! Ne znači učiniti pravednim, nego PROGLASITI (pravednim)!] [KASNIJE ŠTA FORD POD TIM PODRAZUMEVA]. Znači, striktno, uračunavati (smatrati) pravednim... Cela prava religija se vrti oko ovog pitanja... Opravdanje je stalno nad vama, poput sunca... Opravdanje je stalno nad vama.“ (str. 19-21) On veruje da opravdanje stalno pokriva grešnike jer stalno grešimo [NARAVNO!!!] [pa zar i ti ne grešiš sve vreme? Ili si kao Dojčin Živadinović koji tvrdi da po nekoliko dana ne zgrešiš?]. Još jednom, Elen Vajt

[PA GDE JE PISMO!?!?!!?!?!? IMAŠ LI TI DRUGI DOKTRINARNI AUTORITET SEM ELEN VAJT, TIM PRE ŠTO IMA I PREVIŠE DOKAZA ZA NJU DA JE NAJCRNJA PREVARANTKINJA! ČAK I DA NIJE, NE MOŽEŠ DA JE UZIMAŠ KAO TEOLOŠKI AUTORITET ZA DOKAZIVANJE BILO ČEGA. I ZATO ŠTO SE I ONA SAMA IZJASNILA DA NIJE TEOLOŠKI AUTORITET!!!]:

„Božje oproštenje nije samo sudski čin kojim nas oslobađa osude. To nije samo oproštaj za greh, već i povratak iz greha [da, upravo to – promena uma, promena stava, promena odnosa prema grehu, a ne toliko i praktična promena koja tek posle toga postepeno sledi]. To je izliv otkupljujuće ljubavi koja preobražava SRCE.“ (MB 114)

[Srđan: Rim. 2:25,28,29; 1. Kor. 7:19 - Kao što je spoljašnje obrezanje ‘ništa’, tako nije Bogu prihvatljivo ni samo spoljašnje držanje zakona; nego Gospod zahteva obrezanje SRCA Duhom, što je u stvari upisivanje Njegovog zakona u naše SRCE tj. naš um (a to je preumljenje). Višnji pre svega želi da dragovoljno zauzmemo ispravan stav prema Njegovom uređenju, koje je definisano Njegovim zakonom. A za samo ostvarenje poslušnosti zadužen je ON! Pošto to Njemu nije nikakav problem; ali tek nakon što se ‘preumimo’! Znači, ono za Njega najvažnije je da, slobodni od straha, odlučimo i izaberemo Njega i Njegovo uređenje! Meni je zanimljivo to, da se Božji pečat ‘stavlja’ samo na čelo vernih, ne i na ruku (kao što je to slučaj sa žigom zveri); a ruka je simbol za delanje, za akciju. Ja u tome vidim sliku preumnjenja i prelaska iz ‘starog zaveta’, gde čovek obećava da će on u ‘svojoj sili’ biti poslušan zakonu, u novi zavet, ili bolje reći savez, gde će se Bog pobrinuti za ono što je čoveku nemoguće.., ali u Svoje, pravo, vreme, a ne kad smo mi zamislili da bi to trebalo da bude!!!] [i svest da smo opravdani takvi kakvi smo, grešni i nedostojni, postepeno menja srce, i to je posvećenje [Srđan: posvećenje je takođe preumnjenje, proces u kome se posvećujemo ‘svetlošću’ istine, dok se ujedno čistimo od ‘mraka’ laži, a koji je sam nečastivi doneo na naš svet!] koje nikad ne prethodi opravdanju, već ga uvek, ali uvek, jedino i isključivo sledi!!!]

[Kao i mnoge njene izjave, i ova može da se tumači na mnogo načina – u ovoj izjavi ja vidim da je oproštenje povratak iz greha pre svega i prvenstveno u smislu već pominjane promene stava, odnosa prema grehu, a ti vidiš da je to striktni i strogi povratak iz greha kao odsustva grešni dela, bez obzira da li su ona učinjena namerno, voljno ili nenamerno, nevoljno zbog slabosti, zavisnosti i drugih objektivnih okolnosti. Ja vidim preobražaj srca prvenstveno i pre svega kao x puta pominjanu promenu stava i odnosa, a ti kao izostanak već opisanih spoljašnjih dela. A šta kaže Pismo? U Rimljanima 6. i 7. poglavlju govori o tome kao o promeni stava i odnosa...]

Oproštaj je sinonim za opravdanje i predstavlja više od smatranja pravednim ili oslobađanja od osude. To je preobražaj srca iz sebičnosti u ljubav.

[Srđan: Da, to je preobražaj srca tj. uma tzv. pokajanje tj. preumnjenje. Ali se priroda nije preobrazila, pa da smo postali (po prirodi) nesebični, nego smo samo zauzeli ispravan (negativan tj. osuđujući) stav prema sebičnosti.]

[već sam prethodno objasnio u kom smislu – smislu promene stavova i odnosa, pa tek posle sledi postepena promena spoljašnjih dela kroz proces, naglašavam proces! preobražaja koji se naziva posvećenje u tom metodističkom smislu]

PREMA FORDU, NOVO ROĐENJE NIJE SPASENJE, VEĆ SAMO REZULTAT SPASENJA, KOJE JE ISKLJUČIVO PROGLAŠAVANJE PRAVEDNIM U OPRAVDANJU [ALELUJA!!!!!!]. Ali izgleda da ovo ne odgovara Titu 3:5-7 [Da, u pravu si, samo izgleda i ništa više od toga, a objašnjenje u nastavku]: „Ne zbog dela pravednosti koje mi učinismo, nego po svojoj milosti spasao nas je [prošlo vreme!!!], kupanjem novog rođenja i obnovljenjem Duhom Svetim, koga obilno izli na nas po Isusu Hristu, našem Spasitelju, da OPRAVDANI Njegovom blagodaću postanemo naslednici, prema nadi večnog života.“

[Zapazi!!! Da opravdani, ne kaže posvećeni, nego opravdani postanemo ili budemo učinjeni u originalu, naslednicima večnog spasenja! Trebaju li dalji komentari?]

Činjenici opravdanja prethodi unutrašnji preobražaj i obnova, a to se postiže Duhom Svetim

[subjektivnom tj. ličnom opravdanju prethodi jedino lična promena stava prema grehu tj. pokajanje i ništa drugo!!! Unutrašnje obnavljanje sledi pokajanje i opravdanje, jer unutrašnja promena je posvećenje, a posvećenje nikad ne prethodi, nikad ne ide ispred pokajanja i opravdanja, takav je prirodni redosled procesa!!!]

[PA TO JE RIMOKATOLIČKO OPRAVDANJE VEROM, već pominjao da kod njih OPRAVDANJU PRETHODI SPOLJAŠNJI PEREOBRAŽAJ I PROMENA!!! BOŽE SAČUVAJ!!! I ti kažeš da je to činjenica koja se vidi iz ovog teksta, a ja to ne vidim. Vidim samo PROTESTANSTSKO I LUTERANSKO TUMAČENJE OPRAVDANJA VEROM: DA PRETHODNO POKAJANI ŠTO ZNAČI PREOBRAŽENIH STAVOVA, ODNOSA PREMA GREHU (A NE SPOLJAŠNJIH DELA KAKO TI, RIMOKATLOCI, PRAVOSLAVNI INSISTIRATE DA JE PRVENSTVENO ZNAČENJE PREOBRAŽAJA) BIVAMO OPRAVDANI, A TIME I SPASENI. POSVEĆENJE U SMISLU PREOBRAŽAJA SPOLJAŠNJIH DELA NEMA ULOGU U SPASENJU I ONO SAMO SPONTANO I POSEPENO SLEDI TU PROMENU STAVOVA, ODNOSA KOJA PREDSTAVLJA POKAJANJE I NOVOROĐENJE.].

Opravdanje u Pavlovim spisima mnogo je više od uračunavanja ili proglašavanja pravednim. To je, jednostavno rečeno, unutrašnji preobražaj

[Naravno, i Dezmond Ford to ne poriče, a ti si pogrešno protumačio šta on podrazumeva pod izrazom „učiniti pravednim iznutra“ kao da Ford pod opravdanjem isključuje unutrašnji preobražaj stavova, odnosa, voljnih pobuda.... Pod „učiniti pravednim iznutra“ Dezmond Ford misli na promenu grešnih sklonosti naše prirode, a ne na promenu stavova, odnosa prema grehu. Zato i kaže da do proslavljenja tj. dobijanja novog tela bez grešnih sklonosti mi ćemo biti grešni i nenamerno, nevoljno grešiti bez obzira na promenu tog odnosa prema grehu – jer po Fordu – i sama sklonost naše prirode i sama ta grešna priroda su greh!!!

A ti to previđaš, namerno ili nenamerno, i onda ga neopravdano optužuješ za nešto što on stvarno ne misli, nego mu to ti pripisuješ! Nije da ti nisi dovoljno upoznat sa Fordovim učenjem pa da praviš takve previde jer si ga čuo još 70-tih godina prošlog veka i izuzetno dobro znaš celo njegovo učenje s obzirom da se svih ovih godina njime baviš kako bi ga neutralisao – to i sam otvoreno kažeš! Ali način na koji pokušavaš da opovrgneš Fordovo učenje mnogo više govori o tebi i opravdanosti tvojih dokaza. I to je super, jer te ne demantuju i opovrgavaju samo tvoji dokazi već i to što namerno, s predumišljajem radiš!

To što ti radiš je kao kad bi Jakovljevu poslanicu tumačili bukvalno, izvan konteksta i razloga zašto je ona pisana. Tako i ti radiš sa Fordovim i izjavama svih drugih ne bi li našao način da ih diskredituješ i predstaviš njih i njihove izjave sasvim drugačije – onako kako odgovara tvojim ciljevima – od onoga šta oni zaista uče i kakvi jesu kao osobe. Neka ti je na čast Vajtistički junače i Božiji „sveče“!

OVO JE DOVOLJNO ZA ONE KOJI OBJEKTIVNO PREISPITUJU SVE. I U PRETHODNOM ČLANKU SU SE TVOJI DOKAZI POKAZALI NEISPRAVNIM, I PRE SVEGA ZASNOVANI NA TVOM TUMAČENJU IZJAVA E. V.].

Dr. Ford pravi kontrast (razliku) između opravdanja i posvećenja: „OPRAVDANJE SE TIČE VAŠEG STATUSA. POSVEĆENJE VAŠEG STANJA... VAŠ STATUS JE UVEK ISTI U HRISTU—SAVRŠEN. VAŠE STANJE JE PROMENLJIVO, GORE-DOLE, U NEREDU... JEDNO SE TEMELJI NA ONOME ŠTO JE HRIST UČINIO ZA MENE. DRUGO SE TEMELJI NA ONOME ŠTO HRIST ČINI U MENI. PRVO JE SAVRŠENO, POTPUNO I 100 POSTO. DRUGO NIJE, JER BOG TO ČINI U MENI... HRIŠĆANSKA PORUKA JE HRIST ZA MENE—ONO ŠTO JE HRIST VEĆ UČINIO. HRIŠĆANSKI ŽIVOT JE HRIST U MENI—ONO ŠTO SE DEŠAVA NAKON OBRAĆENJA.“ [ALELUJA!!!!!!!!!!!] (str. 21, 22) OBRATITE PAŽNJU DA, PREMA FORDU, UVEK OSTAJEMO OPRAVDANI ČAK I KADA JE NAŠ ŽIVOT U NEREDU, KAD IDE NAPRED-NAZAD

[Srđan: DA, opravdani smo, i kada naše iskustvo ide nazad-NAPRED! Jer je to pobedonosni život, kada uvek iznova, nakon pada, ustanemo (osuđujući u srcu sam greh i pozivajući se na blagodatni Dar Hristove pravde)! (Priče 24:16)]

[To i Luter tvrdi u svom Predgovoru Poslanici Pimljanima i to je tačno tako!!!]

[PA NE IZVRĆI VIŠE NJEGOVE IZJAVE IZOSTAVLJANJEM KONTEKSA, SMISLA U KOM FORD GOVORI!!!! FORD JASNO GOVORI U SVOJIM TEKSTOVIMA KOJE TI I VIŠE NEGO DOBRO ZNAŠ O NENAMERNOM, NEVOLJNOM GREŠENJU, NEREDU IZ SLABOSTI, ZAVISNOSTI, A NE NAMERNOM, VOLJNOM GREŠENJU SA STAVOM DA JE GREH U REDU! SVE TO DOBRO ZNAŠ I NAMERNO IZVRĆEŠ! EVO, TI SADA NAMERNO GREŠIŠ!!! I KO JE PREVARANT? MUKA MI JE VIŠE OD TVOJIH DOKAZA I NAČINA NA KOJI DOKAZUJEŠ!!! I TI ĆEŠ DA OPRAVDAŠ BOŽIJU ČAST!?!?!?].

OPRAVDANJE OSTAJE NA SNAZI DOK JE POSVEĆENJE PROMENLJIVO, GORE-DOLE, UNUTRA-VAN.

[BRAVO FORDE NA PRAVOM JEVANĐELJU, NA STVARNO RADOSNOJ VESTI!!!]

Sada moramo pažljivo pogledati neke izjave koje su potpuno odbačene, čak i omražene od strane onih koji zastupaju Fordov stav. Ona su u suprotnosti sa svakim aspektom ovog popularnog evanđelja. „Svaki prestupIdovodi dušu pod osudu.“ (4T 623)

[NAMERNI, VOLJNI PRESTUP, GĐO VAJT, ZAŠTO TO NIKAD NE NAPOMENETE!? JER STE METODISTA ŠTO ZNAČI LEGALISTA!]

„Bespomoćni grešnik mora se držati Hrista kao svoje jedine nade. Ako na trenutak popusti, ugrožava svoju dušu... POČINJENJE BILO KOG POZNATOG GREHA...

[NEMERNOG, VOLJNOG... VELIKA JE RAZLIKA IZMEĐU REČI POZNAT TJ. SVESTAN I REČI NAMERAN ILI VOLJAN – JEDNO MOŽE BITI UČINJENO NEŽELJENO, NEVOLJNO, BEZ PREDUMIŠLJAJA, A ZA DRUGO JE SASVIM SIGURNO DA JE URAĐENO SA PREDUMIŠLJAJEM TJ. STAVOM DA JE TO U REDU!!!]

ĆE... PREKINUTI VEZU DUŠE S BOGOM.“ (FLB 138)

[zašto će voljno (razlikuj od svesnog) izvršenje greha svojevoljno isključiti dušu od Boga, a ne isključiti od strane Boga – vrlo je bitan ugao gledanja ko je taj koji isključuje od Boga – da li sam grešnik svojevoljno, ili Bog jer postavlja nekakve uslove? [Srđan: mislim da si ovde trebao to jasnije da objasniš. Ali da, smisao je da čovek okreće leđa Bogu nakon svog pada u greh (pošto je u strahu zbog osude i krivice, pa i zbog nevere u Božju bezuslovnu ljubav i blagodat), a ne obrnuto (u smislu da Bog odbacuje grešnika), kako bi neko mogao da pomisli!]

Baš zato što voljno izvršenje pokazuje da neko ima stav da je greh u redu, a čim ima stav da je greh u redu, to znači da automatski smatra da mu opravdanje nije ni potrebno jer stavom da je greh u redu smatra nema zašta ni da mu bude oprošteno, a to znači istovremeno i voljno i automatsko odbacivanje opravdanja, eto objašnjena, o tome se radi, a ne o postavljanju uslova sa Božije strane kako ti pokušavaš celu ovu stvar da prikažeš!]

[NEĆE, GĐO VAJT, NEĆE!!!! SAMO UPORNA ISTRAJNOST U NAMERNOM, VOLJNOM GREŠENJU ODNOSNO U STAVU DA JE GREH U REDU ĆE TO UČINITI – I TO NE ODMAH VEĆ TEK POSLE NEKOG VREMENA – KADA OSOBA OČVRSNE U TOM STAVU DA JE GREH U REDU. [Srđan: po meni Gospod ne okreće svoje lice od grešnika, sve dok ovaj ne donese svoju konačnu odluku.., tu da ne želi da ostavi greh]

ZNAČI, ČAK I NAMERNI GRESI NEĆE TO TRENUTNO URADITI, KAO ŠTO VI I VAŠI SLEDBENICI TEOLOGIJE POSLEDNJE GENERACIJE TVRDITE, JER JEDAN ILI NEKOLIKO NAMERNIH GREHA NE VODE ODMAH STANJU UMA KOJI SE UČVRSTIO U VEROVANJU, STAVU DA JE GREH U REDU. ZA TO JE POTREBNO VREME I TO JE PROCES, POSTEPENO SE DOGAĐA.

OVA VAŠA IZJAVA JE TAKO LEGALISTIČKA, TAKO OBESHRABRUJUĆA, TAKO BLOKIRAJUĆA I ZASTRAŠUJUĆA!!!!

TREBALI STE REĆI: UPORNA ISTRAJNOST U ČINJENJU NAMERNIH, VOLJNIH GREHA ĆE KROZ NEKO VREME PREKINUTI VEZU DUŠE SA BOGOM I TO ONDA KADA OSOBA OČVERSNE U TOME, POSTANE OKORELA. ALI NEĆE ODMAH JER ČOVEK NIJE OTIŠAO TOLIKO DALEKO DA JE ODMAH OKOREO, OČVRSNUO U PONOVO ZAUZETOM STAVU DA JE GREH U REDU! OSOBA JOŠ UVEK IMA VREMENA DA SE POKAJE ZA TE NAMERNE GREHE SEM AKO UPORNOŠĆU U NJIMA NE ODE PREDALEKO. ČAK I TADA, POSTOJI MOGUĆNOST DA SE VRATI AKO NEKADA PROMENI STAV, ODNOS PREMA GREHU TJ. POKAJE SE. [Srđan: tako je!]

ALI SE VEROVATNOĆA ZA TAKO NEŠTO DRASTIČNO SMANJUJE SA ISTRAJAVANJEM U NAMERNIM GRESIMA I TO JE VELIKA OPASNOST I ZAMKA! – TAKO STE TREBALI REĆI GĐO VAJT, ALI NISTE JER STE KORISTILI LEGALISTIČKE IZJAVE KOJE PODSTIČU KRAJNJU KRIVICU, SRAMOTU, STRAH... DA BISTE LJUDE DRŽALI U POKORNOSTI I MANIPULISALI SA NJIMA. ALI TO JE DRUGA PRIČA.]

„Počinjenje poznatog [NE POZNATOG, SVESNOG NEGO NAMERNOG, NAUČI DA SE IZRAŽAVAŠ PRECIZNO I PRAVILNO) [Srđan: a jesi li pogledao originalnu (englesku) reč? no, možda je njima (u tom vremenu, tom okruženju..) ta reč (tu prevedena sa ‘poznatog’), imala značenje namernog!? – Srki, u koje god vreme ljudske istorije da su korišćene, uvek je postojala razlika u značenju između reči „svesno“ i „namerno“ – i pre starih Grka – ovde se jednostavno radi o pogrešnoj upotrebi od strane polupismene „proročice“] greha utišava svedočeni glas Duha i odvaja dušu od Boga.“ (GC 472)

[POSTEPENO ODVAJA, A NE ODJEDNOM, KAO ŠTO SE MOŽE PRETPOSTAVITI IZ IZJAVE, POSEBNO IMAJUĆI U VIDU I DRUGE TVOJE IZJAVE. ZAŠTO SI RETKO KADA BILA PRECIZNA, JASNA, NEDVOSMILSENA? IMAM ODGOVOR ALI NEKA TVOJI SLEDBEICI DOĐU DO NJEGA SAMI ZA SEBE]

OČIGLEDNO JE DA GUBIMO OPRAVDANJE KADA GREŠIMO

[Svojevoljno, sa stavom da je greh u redu, zašto taj detalj ne vidiš, nego samo gledaš na sva dela bez obzira na stavove, pobude iz kojih su učinjena!?]

[TI KAO I E. V. MISLITE NA BILO KOJE GREŠENJE, BEZ OBZIRA DA LI JE NAMERNO ILI NE, A TO NIJE TAČNO – OBJAŠNJAVAO X PUTA DO SADA – ODNOSI SE NA UPORNO NAMERNO GREŠENJE, ISTRAJAVANJE U STAVU DA JE GREH U REDU. DRUGO, NE GUBIMO GA ODMAH, KAO ŠTO MNOGO JASNIJE TVRDIŠ U DRUGIM TVOJIM ČLANCIMA! I TO SAM MALOPRE DETALJNO OBJASNIO PO Y PUT].

Opravdanje nije stalno nad nama kao sunce, čak ni kada svesno grešimo

[Ford nigde nije ni pričao o opravdanju pod svojevoljnim, grešenjem, pod voljnim grešenjem kao posledici stava da je greh u redu – zašto mu to pripisuješ!? Ford je pričao o opravdanju pod nevoljnim grešenjem, o opravdanju pod grešenjem dok osoba ima stav da greh nije u redu]

[NAUČI DA RAZLIKUJEŠ SVESNO I NAMERNO, BAR TI BI TREBALO TO DA RAZLIKUJEŠ JER SI TEOLOG. I TO NE NEKI NEGO ČUVENI TEOLOG TEOLOGIJE POSLEDNJE GENERAIJE.].

PROSTO NISMO SPASENI DOK GREŠIMO

[Svojevoljno grešimo, zašto to izostavljaš, niko i ne može biti spasen dok ima stav da je greh u redu jer time i kaže da mu spasenje od greha i nije potrebno!

Ali smo itekako spaseni dok nevoljno grešimo, dok grešimo a imamo stav da greh nije u redu!!!]

[NE BILO KAKO GREŠIMO, VEĆ ISKLJUČIVO NAMERNO I TO ISKLJUČIVO UPORNO DO TAČKE KADA VIŠE NEMA POVRATKA!!!!! A TO SU DVE POTPUNO RAZLIČITE STVARI. INAČE JE OVO ŠTO TI PRIČAŠ NAJCRNJI LEGALIZAM, NAJCRNJI PRUSTUP BOGU PO BLAGODAT, SPASENJE KROZ UČINAK TJ. USPEŠNOST U DRŽANJU ZAPOVESTI, POSLUŠNOSTI!!!

A AKO NEKO KAŽE DA SE U SPISIMA E. V. POD GREŠENJEM PODRAZUMEVA NAMERNO GREŠENJE, TVRDIM KAO NEKO KO JE PRILIČNO DOBRO UPOZNAT SA NJENIM UČENJEM (BEZ IKAKVE LAŽNE SKROMOSTI – NEUPOREDIVO VIŠE UPOZNATIJI OD OGROMNE VEĆINE ADVENTISTIČKIH VERNIKA) DA SE NE PODRAZUMEVA VEĆ DA ONA DOSLOVNO MISLI NA SVAKO SPOLJAŠNJE, VIDLJIVO GREŠNO DELO, BEZ OBZIRA NA RAZLOGE IZ KOJIH JE UČINJENO. SAMO GLEDAJTE NJENE IZJAVE NA TU TEMU I BIĆE VAM SVE JASNO. IZUZETNO SU RETKE IZJAVE KOJE ODSTUPAJU OD TOG LEGALISTIČKOG OBRASCA, IMA IH SVEGA NEKOLICINA].

Takođe, u Pismu se nikada ne pravi razlika između opravdanja kao nečega što je za nas i posvećenja koje je u nama. OPRAVDANJE JE I ONO ŠTO BOG ČINI ZA NAS I ONO ŠTO ON ČINI U NAMA [Srđan: odakle ti to?!]

[NIKAKO! TO JE KATOLIČKA DOKTRINA. U PROTESTANTSKOJ TEOLOGIJI POSVEĆENJE U SMISLU PREOBRAŽAJA (POSTOJI I POSVEĆENJE U SMISLU ODVAJANJA ZA SVETU SLUŽBU) JE ONO ŠTO BOG ČINI U NAMA].

Opravdanje i posvećenje dolaze samo verom, a u oba slučaja ih proizvodi Sveti Duh. NAŠ STATUS PRED BOGOM NIJE ISPRAVAN DOK NAŠE DUHOVNO STANJE NIJE ISPRAVNO

[Srđan: O da, sve si rekao. A šta za tebe znači neispravno duhovno stanje?! To su dvosmislene izjave, koje ako ne objasniš, svako može na svoj način da razume.]

[NAŠE DUHOVNO STANJE JE ISPRAVNO NE KADA NE ČINIMO VEĆ KADA NE ŽELIMO DA ČINIMO BILO KAKAV GREH, KADA IMAMO ISPRAVNE NAMERE, POBUDE, KADA IMAMO STAV DA GREH NIKAD NIJE U REDU, BEZ OBZIRA KOLIKO NAM SE GRESI KAO DELA DOGAĐAJU I PROTIV NAŠE VOLJE ZBOG SLABOSTI ILI DRUGIH OKOLNOSTI. MNOGI NE ČINE SPOLJAŠNJA GREŠNA DELA IZ POGREŠNIH POBUDA – STRAH OD KAZNE, ŽELJA ZA NAGRADOM... – , KAO NA PRIMER FARISEJI KOJI SU SPOLJA GLEDANO BILI BESPREKORNI, ALI NISU DUHOVNO ISPRAVNI. SPOLJAŠNJA DELA ČESTO NE GOVORE O POBUDAMA SA KOJIMA SU UČINJENA. 1. Samuilova 16,7, koliko se sećam.

JOŠ, NAŠ STATUS PRED BOGOM NE ZAVISI OD NAŠEG STANJA VEĆ OD NAŠEG STAVA PREMA GREHU!!!].

OPRAVDANJE JE OBRAĆENJE, NOVO ROĐENJE

[POKAJANJE JE OBRAĆENJE, NOVOROĐENJE, A LIČNO OPRAVDANJE JE PRAVNA POTVRDA TOG POKAJANJA PRED BOGOM, PRAVNA POTVRDA DA JE OPROŠTENJE GREHA TJ. POMILOVANJE LIČNO PRIHVAĆENO, OPRAVDANJE JE LIČNO PRIHVATANJE VEĆ OSTVARENOG STAUSA PRAVEDNIKA PRED BOGOM!!!]

[UOPŠTE, PROBLEM JE ŠTO JE TVOJE SHVATANJE OPRAVDANJA I NOVOROĐENJA DEFINISANO U ZAVISNOSTI OD ONOGA ŠTO SE VIDI, SPOLJAŠNJIH DELA, BEZ OBZIRA NA POBUDE. IAKO ISPRAVNO TVRDIŠ DA SU POBUDE BITNE, TO JE KOD TEBE I TVOJIH IZ TEOLOGIJE POSLEDNJE GENERACIJE SAMO NA REČIMA – U PRAKSI STE FOKUSIRANI I JEDINO GLEDATE, SVE MERITE SA SPOLJAŠNJIM DELIMA.

SUŠTINSKI PROBLEM KOD VAS NAJCRNJIH LEGALISTA TEOLOGIJE POSLEDNJE GENERACIJE JE ŠTO ZA VAS POSTOJI MOGUĆNOST ISPRAVNIH SPOLJAŠNJIH DELA UČINJENIH SA NEISPRAVNIM POBUDAMA. TO PRIZNAJETE I NAVODITE SLUČAJ FARISEJA, TAKOĐE.

ALI PROBLEM JE ŠTO KOD VAS NE POSTOJI MOGUĆNOST DA ISPRAVNE POBUDE NE DONESU UVEK ISPRAVNA SPOLJAŠNJA DELA. ZA VAS ISPRAVNE POBUDE UVEK MORAJU DA DONESU ISPRAVNA DELA – I TO ODMAH!!! U PROTIVNOM, TO JE ZA VAS NEVERSTVO, A KAD JE NEVERSTVO, TU I NE POSTOJE ISPRAVNE POBUDE, PO VAŠEM TVRĐENJU.

VI JEDNOSTAVNO NE PRIZNAJETE SLABOSTI, GREŠNE SKLONOSTI, ZAVISNOSTI... [Srđan: kada je čovek verom preneo na Žrtvu tj. Isusa osudu i krivicu, tada i samo tada ima ispravne pobude!]

VI SMATRATE DA VERA IMA MOĆ, PRAVO DA BOGU ZAVRĆE RUKU, DA OBAVEZUJE, PRIMORAVA BOGA DA ODMAH NA NJU ODGOVORI U PUNINI. BAŠ KAO ŠTO KATOLICI MISLE DA SVEŠTENIK U MISI (ILI EUHARISTIJI KOD PRAVOSLAVNIH) IMA PRAVO DA PRIMORA BOGA, DA MU ZAVRNE RUKU DA BEZUSLOVNO I BESPOGOVORNO MORA DA SAKRAMENTE PRETVORI U HRISTOVU KRV I TELO KAD GOD TO SVEŠTENIK TRAŽI KROZ OBRED.

TAKO I PO VAŠEM VEROVANJU – VERA PRIMORAVA, OBAVEZUJE, ZAVRĆE BOGU RUKU... KAKO GOD TO REČENO, SUŠTINA JE ISTA, DA BEZUSLOVNO I BESPOGOVORNO ISPUNI ONO ŠTO SE OBAVEZAO, OBEĆAO – DA SAD I ODMAH ODGOVORI NA VERU - I TO U POTPUNOSTI!

KOD VAS NE POSTOJI MOGUĆNOST DA BOG VREMENSKI ILI NA BILO KOJI DRUGI NAČIN, IZ BILO KOJIH DRUGIH RAZLOGA I U BILO KOJOJ MERI ODLOŽI ODGOVOR KADA JE U PITANJU VERA.

I ZA TO KAO ARGUMENAT UZIMATE IZJAVU OD E. V. IZ ČEŽNJE VEKOVA... PRIČAO SAM O TOME NA STRANI BLOGA 13 - Trenutna pobeda nad grehom - zašto često izostaje. A GDE JE TU ARGUMETACIJA IZ PISMA?

TAJ SUPERMENIZAM, ELITIZAM, IZUZETNOST, POSEBNOST, KAKO BIH TO VEĆ MOGLO BITI NAZVANO, VI ZAGOVARATE I INSISTIRATE NA NJEMU POD IZGOVOROM BORBE ZA BOŽIJU ČAST, A U STVARI SE RADI O NAJSUPTILINJOJ EGOCENTRIČNOSTI, NARCIZMU, LEČENJU KOMPLEKSA NIŽE VREDNOSTI DOKAZIVANJEM KAKO STE VI BOGU U ODNOSU NA DRUGE NEŠTO POSEBNO. NISU RETKI NI SLUČAJEVI EGOMANIJAŠTVA POD PLAŠTOM STARANJA O BOŽIJEM DELU I UGLEDU.]

Potpuno pogrešno je razdvajati opravdanje i posvećenje, posmatrajući jedno kao iskustvo spasenja, a drugo kao njegov rezultat. [Ti izgleda ne praviš razliku između značenja reči razdvajati i razlikovati. Niko ne razdvaja opravdanje od posvećenja. Samo ih razlikuje. Snimak od 10 minuta na tu temu https://www.youtube.com/watch?v=wlFWuBo_kds ]

Ovo nas vodi do 1844. godine: „STAROZAVETNI DAN POMIRENJA UKAZIVAO JE NA HRISTA, NA KRST NA GOLGOTI. POGREŠNO JE UPUŠTATI SE U MANIPULACIJE KALENDAROM, POKUŠAVAJUĆI DA SE ISPUNJENJE DANA POMIRENJA PRENESE U DEVETNAESTI VEK. DREVNI DAN POMIRENJA NE GOVORI O DEVETNAESTOM VEKU. ON UKAZUJE NA HRISTOV KRST. TAMO JE UČINJENO KONAČNO POMIRENJE... MI GLEDAMO SAMO KA GOLGOTI, a ne na događaj ili datum izmišljen od čoveka.“ (str. 55) Zašto Ford odbija da konačno pomirenje bude nakon 1844? Veoma je važno razumeti da ga je njegovo shvatanje spasenja dovelo do odbacivanja adventističkog tumačenja Danila 7 i 8. Njegova evanđeoska pretpostavka je ta koja ga primorava da odbaci poruku o predadventnom sudu. On kaže: „Svi smo bili u Adamu i Evi kada su sagrešili... Grehom jednog, osuda je došla na sve nas. Rođeni smo mrtvi... Greh ostaje... Postoji zaostali greh u našim životima.“ (str. 87, 102) Pošto je greh prisutan kao disanje, nikada ne možemo živeti bez greha ili stajati bez greha na sudu. „Zato što smo rođeni u grehu, zato što smo rođeni bez Svetog Duha, ...ne možemo savršeno biti poslušni svetom zakonu. Ni nakon obraćenja... Tako da, čak ni nakon obraćenja, nikada ni za jedan dan potpuno ne ispunjavam Božji zakon. To je zato što još uvek imam staru prirodu.“ (str. 241, 242) [Srđan: da, priroda će biti promenjena kod vernih tek prilikom Gospodnjeg drugog dolaska..]

Naravno, u Rimljanima 7 se pominje: „U EVANĐELJU NEMA OSUDE ČAK NI KADA NE ISPUNIMO BOŽJE STANDARDE... RIMLJANIMA 8 NE GOVORI O OSOBI KOJA JE DRUGAČIJA OD ONE IZ RIMLJANIMA 7... POGREŠNO JE KADA LJUDI KAŽU: ‘MORAMO IZAĆI IZ RIMLJANIMA 7 I UĆI U RIMLJANIMA 8’.“ (str. 161, 177, 178) DRUGIM REČIMA, RIMLJANIMA 7 PREDSTAVLJA NORMALNO HRIŠĆANSKO ISKUSTVO, BUDUĆI DA NISMO OSUĐENI ČAK I KADA SMO PRODANI POD GREH

[ALI NE UPORNI, ISTRAJNI NAMERNI GEH – TADA OSUDA OSTAJE JER OSOBA IMA STAV DA JE GREH U REDU, A TO ZNAČI DA SMATRA DA JOJ SPASENJE OD GREHA, KRIVCE, SRAMOTE... OSUDE I NE TREBA]. [Srđan: DA!]

Ali pogledajmo ponovo Rimljanima 8:1,2: „Sada dakle nema nikakve osude onima koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu nego po Duhu. Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio me je od zakona greha i smrti.“ ZAR OVO NIJE JASAN KONTRAST IZMEĐU BEZNADEŽNOSTI, OČAJA, FRUSTRACIJE I JADNOSTI ČOVEKA IZ RIMLJANIMA 7? OVA DVA POGLAVLJA PREDSTAVLJAJU KONTRAST KAO NOĆ I DAN U LIČNOM ISKUSTVU.

[Jeste, to je kontrast između Rim. 7 i 8 jer Rim. 7 predstavlja obraćenog tj. osvešćenog čoveka ali van shvatanja (razumevanja) Hristovih zasluga opravdanja kojima je pokriveno njegovo nevoljno grešenje, a Rimljanima 8 je iskustvo tog istog čoveka ali koji sada ima mir iz Rim. 5,1 jer je pokriven pripisanom pravdom. A hodanje u Duhu znači hodanje kroz život oslanjajući se u potpunosti na pripisanu pravdu, tj. opravdanje i pomirenje za mir, sigurnost, prihvatanje pred Bogom i spasenje, a takvo radosno iskustvo odsustva straha (opisano kasnije u Rim 8,15) vodi postepeno i do pobede nad zakonom greha i smrti u telu. [Srđan: DA!!!]

Znači, OSLOBAĐANJE OD ZAKONA GREHA I SMRTI U RIM. 8,1.2 SE PRVO ODNOSI NA OSLOBAĐANJE OD KRIVICE I OSUDE KOJE OSOBU DRŽE U PSIHOLOŠKOM MEHANIZMU ROPSTVA GREHU, PA TEK ONDA, KAKO SE OSOBA UTVRDI U TOME, IDE OSLOBAĐANJE OD ZAKONA GREHA I SMRTI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU – I TO NE TAKO ŠTO ĆE TAJ ZAKON NESTATI IZ GREŠNOG TELA, TO JE NEMOGUĆE, VEĆ TAKO ŠTO ĆE BOG NADVLADAVATI TAJ ZAKON U GREŠNOM TELU. JOŠ JEDNOM, ALI TEK KAD JE OSOBA OSLOBOĐENA KRIVICE I OSUDE KOJI SU JE DRŽALI U PSIHOLOŠKOM ROPSTVU GREHU, A TIME I SMRTI, ZNAČI TEK KAD SE OSOBA UTVRDI U ČINJENICI DA JE OPRAVDANJE I POMIRENJE DOVOLJNO ZA SPASENJE.]

Još jedan aspekt treba istaći: „NE PRIZNAJEMO GREHE DA BI NAM BILO OPROŠTENO. VEĆ NAM JE OPROŠTENO HRISTOVIM KRSTOM.“ (str. 316) Ovo implicira da je oproštaj naš pre nego što priznamo svoje grehe [objektivni, unapred ostvareni oproštaj kao obezbeđeni dar, unapred obezbeđeno pomilovanje]. Ali šta Biblija uči? [Biblija upravo to uči u Rim. 5] „Ako priznamo svoje grehe, On je veran i pravedan da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti.“ (1. Jovanova 1:9) „Ko krije svoje grehe, neće napredovati; ali ko ih priznaje i ostavlja, dobiće milost.“ (Priče Solomunove 28:13) Jedno od najjasnijih učenja Biblije jeste da nam je oprošteno kada priznamo svoje grehe.

[Srđan: s tim, da je ovaj superheroj, kao i gomila njemu sličnih, već uveliko priznao sve svoje grehe, i ‘više mu se ni ne dešavaju’, pa je stoga prestao da ih priznaje....; kada ste ga čuli da u svojim knjigama ili propovedima priznaje da je pao?! a takvim stavom sablažnjava(ju) sve one, u evanđelju, neutvrđene, koji su mu (im) poverovali da je ovaj (su oni) pobedili sve grehe....!!!]

[Vadiš par stihova iz konteksta i praviš teologiju. SMISAO JEVANĐELJA DA NAM JE BOG SVE VEĆ UNAPRED OPROSTIO U HRISTU (2. Kor. 5,19, Matej 18,35 – šta ćemo sa tim stihovima i Rim. 5,18???) I DA TAJ DAR POMILOVANJA POSTAJE LIČNO PRIHVAĆEN TEK KAD PRIZNAMO POTREBU ZA NJIM – TO ZNAČI DA JE BOG VERAN DA NAM OPROSTI GREHE AKO IH PRIZNAMO, DA JE VERAN DA TO VEĆ UNAPRED OSTVARENO I DATO OPROŠTENJE PROGLASI NAŠIM IZBOROM PRED CELIM SVEMIROM.]

[NETAČNO TUMNAČENJE KOJE VAN KONTEKSTA CELOG SVETOG PISMA. DENIS PRIB VADI IZJAVE IZ SVETOG PISMA I POSMATRA IH ODVOJENO OD CELINE. AKO SE POGLEDA RIMLJANIMA 5. POGLAVLJE, JASNO JE DA NAM JE BOG OPROSTIO U HRISTU JOŠ DOK SMO BILI GREŠNICI, BEZBOŽNICI, NJEGOVI NEPRIJATELJI... takođe izjava iz Mateja 18,35 koja glasi: „ako ne oprostite od sveg srca...“ Ovo od „sveg srca“ znači unapred, bez uslova... Pa zašto se onda u 1. Jovanovoj 1,9 i na mnogim drugim mestima postavlja uslov da bude oprošteno tek kad grešnik prizna greh, ako ne postoje uslovi? Da li je to protivurečno Rimljanima 5, Mateju 18,35, Luki 15... ? Jeste samo na prvi pogled, ako se ove izjave, kao što je već rečeno, posmatraju izolovano, izdvojeno od ostatka Pisma.

Istina je da POSTOJI USLOV da nekom bude oprošteno [Srđan: i ja smatram da i te kako postoji uslov oproštenja; a to je - da grešnik pre svega bude svestan da mu je potrebno oproštenje, ali i da želi se pomiri sa Bogom, a što povlači za sobom da dragovoljno odlučuje i bira da bude očišćen od greha, odnosno da mu pala priroda bude preobražena!] U SMISLU SKIDANJA, UKLANJANJA POSLEDICA NJEGOVIH GREHA SA NJEGA, bilo da se radi o unutrašnjim posledicama - krivici, sramoti koje Bog uklanja, bilo o spoljašnjim posledicama (koje nije uvek u potpunosti moguće ukloniti, kao što su na primer fizičke posledice), kao što su SPOLJAŠNJI, PRAKTIČAN odnos drugih prema pokajanom grešniku... koje Bog i drugi uklanjaju u svom postupanju prema grešniku.

ALI NE POSTOJI USLOV PRAŠTANJA DRUGIMA BEZ OBZIRA DA LI SU PRIZNALI GREHE I POKAJALI SE U SMISLU UNUTRAŠNJEG ODNOSA LJUBAVI I PRIHVATANJA PREMA GREŠNIKU. „Ne znajući da te ljubav Božija na pokajanje vodi“ Rim. 2,4; Luka 15, priča o bludnom sinu – sve to potvrđuje Matej 18,35.]

U sažetku, Fordovo evanđelje iznosi sledeće ključne tačke [AI prevodilac je izrazio u obliku tačaka, a ja sam proverio da li je prevod verodostojan engleskom originalu]:

Opravdanje je samo pravna objava na nebu gde se Hristova pravednost uračunava verniku. Opravdanje je Božija objava da smo pravedni, a ne činjenje nas pravednima. [Srđan: tako je!]
Opravdanje uvek pokriva vernike, poput kišobrana, čak i kada greše. Naše spasenje je sigurno sve dok verujemo u Isusa, čak i kada grešimo. [napomenuo bih da se radi o nenamernim gresima, ili čak namerenim, ali koji nisu uporni već posle kojih sledi pokajanje kad osoba uvidi grešnost i suludost svojih stavova i postupaka] [Srđan: tako je! ...kada im se dešavaju gresi, ali kada je njihov stav (‘srca’) takav da osuđuje tj. neodobrava ta konkretna grešna dela, a što bi značilo da žele da budu u skladu sa Božjom voljom; ili drugim rečima, da ne budu u onom suštinskom Grehu - odvojenosti i nezavisnosti od svog Tvorca!]
Mi se ne kajemo za svoje grehe da bi nam bilo oprošteno. [Srđan: naravno! jer je verniku krivo, žao kada učini nešto loše, baš zato što je već pokajan tj. ‘preumnjen’ (prihvatajući Duha istine, a koji osuđuje greh), što bi značilo da je već zauzeo ispravan stav prema grehu!] [MI SE KAJEMO JER ŽELIMO PROMENU I JER PRIHVATAMO TAJ VEĆ UNAPRED OSTVARENI I DATI DAR POMILOVANJA]
Nanovorođenje je rezultat opravdanja [DEZOMNDE, REKAO BIH DA JE NOVOROĐENJE REZULTAT, POSLEDICA, PLOD POKAJANJA TJ. PROMENE STAVA PREMA GREHU]. Preobražavajuće delo Svetog Duha isključeno je iz opravdanja. [NARAVNO, JER OPRAVDANJE JE ZAKONSKA, SUDSKA OBJAVA PROGLAŠENJA PRAVEDNIM KOJA IZAZIVA PROMENU SRCA [Srđan: a suštinska promena je da više nije pod osudom i krivicom, te je oslobođena od straha - osnovne pogrešne pobude!], STAVOVA, ŽELJA... A PROMENU DELA OSTVARUJE TEK POSLE TOGA – I TO KROZ PROCES, POSTEPENO!]
Gledište da je opravdanje nanovorođenje je rimokatoličko učenje. [Srđan: pa, opravdanje i novorođenje su toliko povezani da bi se i moglo reći da su jedno; pošto se dešavaju u istom trenutku - kada čovek verom prihvati da ga je Gospod po blagodati (besplatno i nezasluženo) proglasio pravednim, tada je nanovo rođen Duhom. I tu je važno naglasiti, da ne stoji pravilo - ‘jednom nanovo rođen Božjim Duhom, zauvek rođen.., baš kao što nije istina ni to - da ako je vernik jednom proglašen pravednim, da je i zauvek tako; jer opravdanje tj. proglašenje da smo pravedni prihvatamo verom, te ako bi vera prestala, nestalo bi i opravdanja!]
Opravdanje se odnosi na status ili pravni položaj pred Bogom, a ne na duhovno stanje [Srđan: ali, ima bitan uticaj na stanje! Ja bih rekao i da je stanje. Ali, ne stanje nepogrešivosti, na čemu ovi superheroji insistiraju, nego stanje slobode od osude i krivice, pa samim tim i pogrešnih pobuda]. Posvećenje se odnosi na stanje.
Kada Bog opravda bezbožne, oni ostaju bezbožni. [Srđan: nije istina ‘majstore’.., ma ko to kaže?! Ostaje nam pala priroda, čija suština je bezbožnost, odnosno odvojenost i nezavisnost od Boga. Ne verujem da se Ford tako izrazio; jer bezbožnost je suštinski Greh (ta odvojenost i nezavisnost od Boga); a prihvatanje opravdanja verom je i te kako okrenutost ka Bogu i zavisnost od Njega!!!] [ostaju bezbožni po telesnoj prirodi, ali promenjenog stava prema grehu, Bogu, drugima]
Posvećenje nije samo verom. Opravdanje je samo verom, dok je posvećenje verom i ljudskim trudom. [zanimljivo tvrđenje] [Srđan: da ne ponavljam šta ja smatram pod posvećenjem..., tako da potpuno negiram ideju da je i verom i trudom. A i to bi proverio - da li Ford to tako kaže.. – koliko se sećam, rekao je u seriji predavanja o Poslanici Rimljanima da posvećenje zavisi od našeg izbora (nije rekao truda)]
Zakonu Božijem ne mogu biti savršeno poslušni čak ni oni koji su obraćeni [Srđan: obrati pažnju, ovo sam popravio!]. Sve što vernik čini obojeno je grehom. Vernik greši neprestano [Srđan: EVO, i ovde se ‘duhovni superheroj’ Prib, a pošto se protivi ovoj Fordovoj izjavi, postavlja kao da je on prestao da pada!!! I stoga ga Božja Reč osuđuje kao lažova 1. Jov. 1:8!]. Opravdanje je pravni kišobran nad njim, obezbeđujući njegovo spasenje uprkos grehovima u njegovom životu [nevoljnim, a čak i voljnim ako osoba kasnije uvidi svoju grešku i pokaje se i odbaci ih].
Nismo osuđeni čak i kada ne dostignemo Božiji standard [Srđan: DA, zato što je Isus naš Zamenik, i On je dostigao taj standard za nas...]. David nije izgubio svoje opravdanje kada je sagrešio. [Srđan: nije ga izgubio, ako se i nakon pada pozivao na Božji blagodatni Dar, ne pokušavajući sam sebe da opravda. Ali, ako bi na bilo koji način pokušao sam sebe da opravda, to bi onda značilo da zadržava stav da je opravdan i taj konkretni greh, kojeg je učinio!!!]
U vezi sa grehom, nema razlike između religiozne i nereligiozne osobe. [upitno je ovo tvrđenje, mada greh je i stanje i delo, pobude i delo, možda je tačno] [Srđan: ne znam šta Ford kaže, ali prvo i drugo poglavlje Rimljanima poslanice takođe govori da su i jedni i drugi pod osudom zakona!
Dan pomirenja bio je potpuno ispunjen na krstu [naravno da nije. Ali, na krstu je ispunjeno ono najvažnije, ono na osnovu čega će vernik na taj dan biti ‘zapečaćen za večnost’, i to ako je opstao u veri - pozivanja na događaj na golgotskom krstu kao jedinog rešenju za njegov najveći i suštinski problem!] [Dezmonde, ne slažem se, na krstu su svi dani osim Jom Kipura – Dana pomirenja. A možda si i u pravu, nisam siguran u ovom trenutku]. Nema veze sa 1844. godinom i sudom koji je usledio.

Njegovo učenje o pravednosti verom je osnova na kojoj odbacuje poruku o istražnom sudu. Ako je spasenje pravna objava koja uvek pokriva vernike, zašto bi nam Gospod sudio po našim delima?

[Srđan: Gde kaže da će se vernicima (znači onima koji će biti spaseni) suditi po delima? Po delima će se suditi onima koji su se oslanjali na svoja dela.., i biće osuđeni (Psalm 9:16)! Samo se u slučaju jednog biblijskog stiha ne može iz konteksta zaključiti kome će po delima biti suđeno. Dok u brojnim drugim stihovima iz konteksta se jasno vidi da će bezbožnici primiti osudu po svojim delima; i to u većini slučajeva još u ovo vreme (što znači pre konačnog suda)! A što se tiče vernih i njihove konačne sudbine, oni će dobiti ‘platu’ po delima. I tu se ne radi o tome da li će biti spaseni, ili ne, nego o tome kakvom će (ne pada mi na pamet bolji izraz) ‘čašću biti nagrađeni’ kao spašeni. Daću primer - neće biti ista ‘plata’ apostola Pavla i npr. pokajanog razbojnika koji je bio razapet desno od Isusa... Teško nama, ako nam se sudi po našim delima!!! Pa ko bi u tom slučaju mogao da prođe?! Na istražnom sudu će se obelodaniti ko se oslanjao na svoja dela (bar delimično), a ko se oslanjao isključivo na Hristov život, tj. na Njegova besprekorna dela!!! I ne moram da objašnjavam kako će proći ovi prvospomenuti..]

[Mislim da je Dezmond Ford tu pogrešio jer je prevideo sledeće: kad se kaže da predistražni (predaventni) sud ima za cilj da sudi po delima, to se ne odnosi na suđenje prema posvećenju, delima tj. onome što je Bog uspeo da ostvari kroz nas. To se odnosi na obelodanjivanje pred celim svemirom nečeg što je Bogu već poznato: ko je Hristova dela potpuno i do kraja prisvajao kao svoja.

Drugim rečima: Ko se držao opravdanja i pomirenja (Hristovog savršenog, dovršenog i potpunog dela ostvarenog potpuno bez nas i izvan nas pre 2000 godina) kao svoje pravednost za spasenje. [Srđan: Da!]

Na još jedan način rečeno: Ko je smatrao da su Hristove zasluge od pre 2000 godina sasvim dovoljne za spasenje, a ko je mislio da to nije dovoljno pa je pokušavao da im doda i nešto svoje (svoja dela, svoju prevednost). [Srđan: Da!]

Ili sledeći slučaj, čest i u ovo vreme: Ko je od onih koji su se uzdali potpuno u Hristove zasluge smatrao da je greh u redu tj. koristio te zasluge kao dozvolu, izgovor za namerno grešenje i stav da je greh u redu.] [Srđan: ili, kao ovi superheroji, koji su hteli nešto da dodaju (‘da plate’) Gospodnjem već ostvarenom delu spasenja! u kasnijem tekstu Prib spominje ‘cenu koju moramo da platimo’!]

Hristos je naš Zamenik na sudu. Pošto je Hristos savršen, a Njegova savršenost uračunata nama, možemo biti opravdani na sudu. [Srđan: Tako je!!!]

[slažem se sa tim, i mislim da je cela svrha predistražnog suda ukratko ono što je već rečeno – ko se držao Hristovih zasluga od pre 2000 godina kao svojih i ko nikad nije smatrao da je greh u redu već je želeo i tražio od Boga da bude toga oslobođen, pa koliko god to nepotpuno i nesavršeno, neuspešno bilo.]

(Dugujem zahvalnost za sažetak ovih tačaka koji je obezbedio dr. Ervin Gejn u knjižici „An Examination of Desmond Ford’s Book“, dostupnoj kod Orion Publishing-a.)

Plodovi Fordovog evanđelja

Kako glavni aspekti ovog učenja nikada nisu jasno razmotreni niti opovrgnuti, seme posejano 1970-ih donelo je bogatu žetvu u narednih trideset godina. Njegove ideje nastavile su da se pojavljuju u knjigama, člancima i propovedima o evanđelju. Mnogi danas, koji nikada ne bi ni sanjali da slede Forda, i dalje promovišu njegov pogled na spasenje, posebno među mladima. Primer za to je nedavna knjiga Džordža Najta (George Knight), pod nazivom Krst Hristov (Cross of Christ). Glavne tačke naglašene u ovoj knjizi su sledeće:

· Rođeni smo u neprijateljstvu prema Bogu.

· Sebična priroda koju nasleđujemo je greh.

· Ne možemo se osloboditi svih svojih loših navika.

· Hristova smrt je centralni deo plana otkupljenja, a ne Njegov život. [Srđan: .. i smrt i život, ali Njegov život koji nam se pripisuje!!]

· Opravdanje je proglašavanje grešnika pravednim.

· Sud se odnosi na to da li smo prihvatili Hristovu žrtvu ili ne [BRAVO Najte!!! I od tebe konačno nešto pametno]. [Srđan: DA!!!]

· 144.000 nisu deo procesa pomirenja. [Srđan: jesu, ali ne kako ti to zamišljaš!]

· Pomirenje je završeno potpuno bez ljudskog učešća. [Srđan: ljudsko učešće je isključivo vera; baš kao i u svim prethodnim generacijama!]

Sve ove tačke identične su Fordovom razumevanju pomirenja i metode spasenja. Fordovo evanđelje prihvatilo je mnogo Adventista tokom decenija nakon njegovog suđenja i gubitka službeničkih ovlašćenja. Moramo se setiti da je srž njegovog teološkog naglaska bilo pitanje pravednosti verom, izneseno u prethodnom odeljku, a ne njegovi komentari o 1844. godini i istražnom sudu. To su bili samo prirodni plod njegovog razumevanja procesa spasenja.

[NE, TO SU BILI PRINUDNI PLODOVI VAŠEG (Teologije poslednje generacije) NAMETANJA POSVEĆENJA KAO USLOVA SPASENJA, A FORD NIJE MOGAO DA VIDI KROZ TU TAMU DA ISTRAŽNI SUD UPRAVO POTVRĐUJE NJEGOVO EVANGELIČKO VIĐENJE OPRAVDANJA VEROM, A NE DA GA DEMANTUJE, KAO ŠTO JE POGREŠNO MISLIO]. [Srđan: i meni se tako čini..]

U časopisu Ministry iz januara i marta 2008. godine objavljena je dvodelna serija o temi pravednosti verom. Autor je bio dr Roj Gejn (Roy Gane), profesor hebrejskog jezika i bliskoistočnih studija na Teološkom fakultetu. On je izjavio:

„Nisu sve ljudske nesavršenosti, čak ni u oblasti svesnih aktivnosti, greh. Ljudski život prepun je svih vrsta nesavršenosti koje nisu greh, usled naših ograničenja u veštinama, znanju, sećanju, fizičkoj koordinaciji i slično.“

Dr Gejn je napravio važnu razliku između „greha“ kao pale prirode i „greha“ kao kršenja Božjeg zakona. Naše rođenje u stanju pale prirode proizvelo je mnogo nesavršenosti i nečistoće, ali ovaj rezultat Adamovog greha mora se jasno razlikovati od kršenja Božjih zapovesti, koje narušavaju nečiji odnos s Bogom. Iako naše stanje pri rođenju zahteva pomiriteljsku krv Hrista i isceljenje, ono ne zahteva oproštaj, koji se odnosi samo na moralna kršenja Božje izražene volje.

[Srđan: ma Bog nama ne zamera što imamo palu prirodu, i taj problem je On rešio; nego nam zamera isključivo to što odbacujemo Njegov blagodatni Dar; i to je glavni razlog zašto će čovek izgubiti večno carstvo nebesko..]

Prema tome, pojmovi opravdanje, posvećenje i pravednost verom, kako se obično koriste, ne odnose se na naše stanje pri rođenju kao rezultat Adamovog greha. Paloj prirodi je potrebno ponovno stvaranje posredstvom Hristove žrtve, dok moralna kršenja zahtevaju oproštaj kroz istu žrtvu. [Srđan: evo se slažem sa ovim]

Tada je Gejn postavio pitanje: „Da li je opravdanje verom samo izjava da grešnik verom stoji pravedan pred Bogom, ili uključuje nešto više?“ On odgovara: „Kada Bog smatra one koji imaju veru pravednima, ... Njegova izjava je takva zato što je Njegova stvaralačka Reč to učinila.“ [Srđan: e pa nije još; jer da jeste vi, koji ste učinjeni pravednima, bili biste već na Nebu..]

[REKAO BIH DA JE TO UČINILA U BOŽIJIM OČIMA, U NJEGOVOJ STVARNOSTI, A ON NE POZNAJU VREME, PA ĆE TO POSTEPENO, KROZ PROCES OSTVARIVATI I U NAŠOJ STVARNOSTI.]

[Srđan: ma, ponoviću to još jednom. Gospod nam je ostavio ‘želac u mesu (grčka reč je ‘sarks’), što znači da nam je ostavljena grešna priroda (iako je On i nju mogao da promeni). Zašto nije?! Da nas ‘ćuša’ (podsećajući nas na to naše palo stanje), da se nebismo poneli (uzoholili). Jer bismo inače, baš kao što ste vi ‘sveci’, nastupali pred drugima ‘sa visine’, sablažnjavajći ih pogrešnom slikom o Bogu, kroz tu užasnu vest, a koju vi propovedate..!!!]

O odnosu između opravdanja i posvećenja napisao je: „Iako su opravdanje i posvećenje teološki različiti, oni su međusobno iskustveno povezani od trenutka obraćenja [pokajanje ide posle obraćenja odmah, a onda opravdanje, a onda posvećenje – koliko razumem u ovom trenutku]. Obe imaju svoje trajne aspekte [koji stalno idu, ongoing], ključne su za spasenje i darovi su Božje blagodati.“

Ono što je bilo posebno zanimljivo u ovom nizu članaka bile su pisma čitalaca poslana redakciji časopisa Ministry kao reakcija na njegove stavove. Jedan čitalac je napisao:

„Članak dr. Gejna predstavlja još jedan pokušaj da se opravda TEOLOGIJA PRAVEDNOSTI RAZVOJEM KARAKTERA, ŽETVENA TEOLOGIJA koja decenijama zbunjuje naš narod... Pokušava, ali ne uspeva da iznese argument da nas Sveti Duh ispunjava pravednošću do te mere da više ne grešimo i da smo sačuvani od pada, ne Božjom blagodaću i Hristovim delima, već našom poslušnošću—što implicira da je moguće da više nikada ne grešimo kroz ovo ulivanje, ispunjavanje (infuziju pravednosti). [Srđan: ma blago vama ‘poslušnima’, vi ste elita posebnih..] IDEJA DA LJUDI MORAJU POSTIĆI SAVRŠENSTVO KARAKTERA KROZ SVETOG DUHA DA BI BILI SPASENI IDENTIČNA JE UČENJU KATOLIČKIH TEOLOGA KOJI TVRDE DA MORATE IMATI ISPUNJENA [ULIVENA, INFUSED] DOBRA DELA DA BISTE BILI SPASENI... AKO MOŽEMO BITI SPASENI SAMO OD SVOJIH GREHA, A NE U SVOJIM GRESIMA, SVI SMO OSUĐENI NA PROPAST.“ (Mart, 2008.) [Srđan: osim ovih posebnih - ‘svetaca’..]

Ovaj odgovor zahteva malo razjašnjenja. Teologija žetve je učenje da će Hrist doći kada Njegov karakter bude savršeno odražen u Njegovom narodu (COL 69 – Hristove očigledne pouke, Elen Vajt). [Srđan: ja bih rekao - kada slika o Bogu (Njegovom karakteru) bude savršeno ‘odražena’ u umu (‘srcu’) Njegovog naroda..; a što se tiče njihove elitističke ideje, da budu savršeni..., pa zar Višnji ne može (nema silu) da to ostvari kad god hoće?! Naravno da može! Ali, On to još ne čini. I ima jak razlog zašto ne čini, a što sam malo pre objasnio!] Od Fordovog vremena postoji intenzivno protivljenje ovom verovanju. OVO NIJE „PRAVEDNOST RAZVOJEM KARAKTERA“, VEĆ PRAVEDNOST VEROM KOJA VODI DO ZRELOSTI KARAKTERA.

[Srđan: za mene zrelost karaktera je svesnost o svom bednom stanju, i što je još važnije svest o apsolutnoj nesposobnosti da sami popravimo to svoje stanje; a što bi značilo svesnost da smo apsolutno zavisni od Božje intervencije. Upravo je to (po meni) ‘odricanje od sebe i uzimanje svog krsta’ (da se izrazim biblijskim rečnikom)! Kako to ja vidim, baš ovi duhovni superheroji imaju problem s tim; jer je očigledno da nisu spremni da se ‘odreknu sebe’, svoje bitnosti, svoje posebnosti!!]

[SLAŽEM SE SA TIM AKO GOVORIŠ O RAZVOJU KARAKTERA U SMISLU POSLEDICE OPRAVDANJA, ALI SE NIKAKO NE SLAŽEM AKO O TOME GOVORIŠ KAO O PRIMARNOM CILJU OPRAVDANJA! PRIMARNI CILJ JE POZNAVANJE BOGA I NAJBLISKIJI ODNOS SA NJIM, SVE OSTALO JE POSLEDICA A I SPOREDNO JE U ODNOSU NA TO, KOLIKO GOD DA JE VAŽNO]

„Ulivanje pravednosti u nas“ je katolička verzija date ili podeljene pravednosti. To znači da možemo „napuniti“ pravednost, poput rezervoara za gorivo, koja zatim postaje naše vlasništvo, na osnovu čega možemo činiti dobra dela koja zaslužuju spasenje. Data [imparted] pravednost je deljenje Hristove pravednosti sa nama iz trenutak u trenutak, dokle god ostajemo u Njemu, što u nama proizvodi karakter nalik Hristovom. Gejn (Gane) nije ni nagovestio da možemo biti ispunjeni [uliveni] pravednošću. Gejn nikada nije sugerisao da nas naša poslušnost „čuva od pada“. Naša poslušnost nas neće dovesti dalje od poslušnosti koju su ispoljavali fariseji.

[Srđan: ne majstore! (a nazvao bih te pravim imenom, jer izvrćeš tuđe izjave, odnosno karikiraš ih, rugajući im se, a ne želeći da malo dublje promisliš)!! Ja bih rekao da si ti farisej, i da je takva tvoja poslušnost; jer sa takvom teologijom, sigurno je da te strah pokreće na ‘poslušnost’! Dok oni koji su verom prihvatili da su proglašeni pravednim, njihova poslušnost, i to pre svega poslušnost ‘srca’, je dragovoljna - ne da bi se spasili (izgradili besprekorne karakterne osobine, koje otvaraju vrata Neba, kako ste vi to zamislili), nego zato što je njihovo spasenje već ostvareno, i koje im se daje kao besplatni i nezasluživi DAR!]

Očigledno je da u ovom pismu postoji nekoliko „strašila“ — netačnih optužbi koje treba da učine stav autora smešnim. Jedna stvar postala je vrlo očigledna u poslednjih deset godina: svako naglašavanje unutrašnje pravednosti i pobede nad grehom označava se kao katolička teologija — opet kako bi se slušalac ili čitalac naveo da odbaci takve koncepte.

[TAČNO JE DA JE SVAKI NAGLASAK NA POBEDI NAD GREHOM KAO USLOVU SPASENJA KATOLIČKA TAČNIJE LEGALISTIČKA TEOLOGIJA. VIDLJIVA POBEDA NAD GREHOM JE POSLEDICA SPASENJA I TO NE OBAVEZNA, A NE NJEGOV USLOV.

POBEDA NAD GREHOM NIJE PRE SVEGA VIDLJIVA POBEDA VEĆ POBEDA NAD STAVOM DA JE GREH U REDU, TJ. ODBACIVANJE TAKVOG STAVA!!!]

[Srđan: Da. I tu pobedu sam Gospod unosi u vernika (kao dar pokajanja tj. preumljenja); pa prema tome, On jedini može sa apsolutnom preciznošću i da je prepozna!]

[DENISE, TO JE „STRAŠILO“ KOJE TI PODMEĆEŠ, UPRAVO SA ISTIM CILJEM ALI SA TVOJE STRANE – DA BUDU ODBAČENE SVE PRIMEDBE NA TVOJE ARGUMENTE.

HAJDE PROUČI KATOLIČKO OPRAVDANJE VEROM I VIDEĆEŠ DA SE KORISTI U MNOGIM ASPEKTIMA SKORO ISTI ILI POTPUNO ISTI POGLED NA OPRAVDANJE VEROM, PA ČAK SLIČNA A NEKADA I ISTA TERMINOLOGIJA. BUDI ISKREN PA TO PRIZNAJ]

Jedna upečatljiva izjava u ovom pismu je verovanje da moramo biti spašeni „u svojim gresima“.

[NEVOLJNIM, TO TREBA DA VIDIŠ ŠTA JE MISLIO, SIGURNO NIJE MISLIO NA VOLJNE, NA STAV DA JE GREH U REDU. NEVOLJNIM DENISE, ČITAJ KONTEKST AUTORA I NE IZVRĆI!]

[MISLIO JE DA MOŽEMO BITI SPASENI JEDINO U SVOJIM NENAMERNIM, NEVOLJNIM GRESIMA, A NE NAMERNIM. TU FINESU NISI NAMERNO NAVEO ZATO ŠTO NEPRESTANO GURAŠ POTPUNU POBEDU NAD SVIM GRESIMA I BEZGREŠNO SAVRŠENSTVO KAO USLOVE SPASENJA, A KOMENTATOR JE U PISMU TO TAKO MAESTRALNO RAZOTKRIO, PA SAD NEMAŠ DRUGO REŠENJE NEGO DA POKUŠAŠ DA NJEGA DISKEREDITUJEŠ KROZ JEDAN PODMUKLI AD HOMINEM TJ. ARGUMENTOM NA ČOVEKA UMESTO ARGUMENTOM NA ARGUMENAT]

[Srđan: Da. Znači, suštinska razlika je u tome - da li je pali čovek promenio svoj stav (‘srca’) prema grehu, ili nije! Jer ako nije, tada bi se moglo reći da pokušava da se spase (a što je nemoguće) u svojim gresima!]

Sve navedeno jasno pokazuje nasleđe Forda u savremenom adventističkom razmišljanju.

[DENISE, TVOJ KOMENTAR JE VIDLJIVA DEMONSTRACIJA TVOG LEGALISTIČKOG IZVRTANJA SHVATANJA, VEROVANJA DRUGIH, UKLJUČUJUĆI I FORDOVO, DA BI SVOJE VEROVANJE – INAČE BOLESNO LEGALISTIČKO – OPRAVDAO.]

[za mene lično je to nasleđe neuporedivo bolje od tvog legalističkog nasleđa, a u praksi se pokazalo šta teologija poslednje generacije koju zagovaraš čini od ljudi – lično sam je iskusio i video šta je postalo od nekad vrlo bliskih osoba koje su u tome još uvek. Da ne poželiš ni najcrnjem neprijatelju.]

U drugom pismu piše: „Iako prošaran mnoštvom biblijskih tekstova, stav dr. Gejna više podseća na teologiju pre reformacije (vera plus dela) nego na protestantski stav (samo vera).“ Ponovo se zapaža povezivanje Gejnove teologije sa katoličanstvom kako bi se preporučilo trenutno odbacivanje takve teologije

[TI U NEDOSTATKU ARGUMENTA DA TO POVEZIVANJE OPOVRGNEŠ, KORISTIŠ POKUŠAJ DA TE OPTUŽBE OCRNIŠ, DISKREDITUJEŠ JER I NEMAŠ DRUGO REŠENJE. HAJDE DOKAŽI DA SU TE OPTUŽBE LAŽNE UMESTO ŠTO IH SVE VREME PROGLAŠAVAŠ LAŽNIM BEZ IKAKVIH ARGUMENATA. BAVI SE SAMIM PROTIVARGUMENTIMA A NE ETIKETIRANJEM ARGUMENATA!!!].

Drugi autor je napisao: „BIBLIJA I SVI VELIKI PROTESTANTSKI REFORMATORI UČE DA APSOLUTNO NEMA OPRAVDAVAJUĆE VREDNOSTI U BILO ČEMU ŠTO MI ČINIMO, U BILO ČEMU ŠTO BOG ČINI U NAMA, U BILO ČEMU ŠTO BOG ČINI ZA NAS, U BILO ČEMU ŠTO BOG STAVLJA U NAS ILI U BILO ČEMU ŠTO BOG RAZVIJA U NAMA!“ (maj 2008). ČAK I AKO BOG TO ČINI SVOJOM BLAGODAĆU I HRISTOVOM PRAVEDNOŠĆU, AKO JE UNUTRAŠNJE (U NAMA), TO NIJE SPASONOSNO OPRAVDANJE.

[Srđan: ovo mi je malo konfuzno.. pa ću ponoviti da smatram da je (naše) spasenje ostvareno bez nas i izvan nas. Tako da bilo šta u čemu smo i mi uključeni (osim vere kojom prihvatamo dar spasenja), je za mene ono nesretno ugrađivanje sebe u sopstveno spasenje! A vi sveci vidite na koga tu mislim..]

Dr. Gejn je kratko odgovorio na primljena pisma: „Tom Hjuz pogrešno predstavlja moj pristup i identifikuje ga kao katoličku filozofiju ulivene pravednosti, koja smatra da je unutrašnja pravedna, nanovo rođena ‘duša’ sposobna da čini dela koja delimično zaslužuju njihovo spasenje...

[Srđan: DA!!! Meni je jasno da ovi to ustima opovrgavaju; međutim kako Pismo kaže - ‘srce je prevarno više svega, i ko će ga poznati’ tj. ko će prepoznati prevaru sopstvenog srca!?! Ubeđen sam, da ljudska pala priroda želi nekakvu, makar delimičnu, zaslugu. A iz mog ugla, očigledno je da ovi savremeni fariseji tome popuštaju. Ali, ne samo da popuštaju, nego i svim silama brane taj legalistički stav]

Kada je reč o Hristovom delu spasenja od naših greha... DOK NE BUDEMO OSLOBOĐENI SVOJE GREŠNE PRIRODE DO PROSLAVLJENJA [Srđan: prilikom proslavljenja], HRIST KROZ SVETOG DUHA PRUŽA MOGUĆNOST ZA PROGRESIVNU POBEDU NAD GREŠNIM IZBORIMA (=OČIŠĆENJE NAŠIH KARAKTERA).“ [SLAŽEM SE DA PRUŽA MOGUĆNOST ZA POBEDU PRE SVEGA U VEZI NAŠIH STAVOVA PREMA GREHU, A POSTEPENO I NAD SAMIM GRESIMA KAO DELIMA]

[Srđan: ponavljam, On bi mogao već sada da nam da potpunu pobedu.., ali nam je ne daje...]

Odgovarajući na drugo pismo, Gejn je rekao: „MNOGE ‘NESAVRŠENOSTI’, UKLJUČUJUĆI MNOGE GREŠKE KOJE JE NEMOGUĆE PREVAZIĆI U OVOM ŽIVOTU ZBOG FIZIČKIH I MENTALNIH OGRANIČENJA (NPR. GUBITAK PAMĆENJA), NISU UKLJUČENE U BIBLIJSKE DEFINICIJE GREŠNOG DELOVANJA I RAZMIŠLJANJA... KAO MORALNIH NEDOSTATAKA KOJI KRŠE BOŽJI ZAKON. ‘NESAVRŠENOST’ JE ŠIRA KATEGORIJA OD ‘GREHA’. SAV GREH JE NESAVRŠENOST, ALI NIJE SVAKA NESAVRŠENOST GREH.“ Osvrćući se na pismo Gordona Kolijera, Gejn navodi da on koristi „selektivno i kruto tumačenje Pisma koje prekida dinamičan odnos između opravdanja i posvećenja i između uloga Hrista i Svetog Duha... Kolijer predstavlja vrstu neuravnoteženog pristupa protiv kojeg je moj dvodelni serijal bio usmeren.“ (maj 2008).

Pisanje pisama kao odgovor na Gejnove članke odražava Fordovo evanđelje u njegovom čistom obliku, a to evanđelje se sada naširoko promoviše u našim školama i crkvama. Jedna vrlo zanimljiva perspektiva na ova pitanja dolazi od evangeličkog teologa sa Univerziteta Biola, J. P. Morlanda.

„Šta je bila suština evanđelja?... Od protestantske reformacije, evanđelje se poistovećuje sa opravdanjem verom... Mi smo proglašeni pravednima kroz naše poverenje u završeno delo Isusa...

[Srđan: Da! To je radosna vest koja privlači prodane pod greh. Verujem da je i ove superheroje privukla. Međutim, oni su sada ‘narasli’ u sopstvenim očima, jer su se ‘žrtvovali’ za Boga, te sada drugima nameću dodatke evanđelju, zbog kojih to više nije radosna vest. Sopstvena savest ih osuđuje, pošto propovedaju ono što ni sami ne uspevaju da ostvare u svom životu, zbog čega krivica i osuda ostaje na njima, a sa tim i strah (suštinska pogrešna pobuda); te ne znaju šta će drugo, nego da još žešće zapnu, ubeđujući bližnje kako oni imaju istinitu nauku..]

Tokom prvih 20 godina mog hrišćanskog života, ovo je bilo evanđelje koje sam delio sa nevernicima... Teško mi je bilo povezati posvećenje, duhovnu zrelost i rast sa ovim evanđeljem

[TEBI JE BILO TEŠKO, ALI NE I MNOGIMA DRUGIMA KOJI SU U OVOME NAŠLI MIR, RADOST I POBEDU, JER SI U DUŠI LEGALISTA I TRAŽIO SU NAČIN KAKO SEBE DA UGRADIŠ U SPASENJE].

[pa ako je tebi, nije mnogim drugima, uključujući i moju malenkost].

Sve što sam mogao da kažem bilo je: ‘Ako je Isus sada vaš Gospod, trebalo bi da ga slušate.’“

[ja bih rekao: „Ako je Isus vaš Gospod, težite najbliskijem mogućem odnosu sa Njim, plodovi će sami doći u Božije vreme, na Božiji način i pod Božijim okolnostima. Baš kao u priči iz Mateja kad Hristos kaže da biljka raste postepeno i neprimetno a da sejač i ne zna kako. Ili kad kaže: ‘tražite najpre carstvo Božije’, a to je najbliskije poznavanje Boga prema Jovanu 17,3, „a sve ostalo će vam biti dodato’.“ Eto, to bih rekao.]“

Međutim, 1980-ih je [Srđan: valjda – sam – Denis priča o Morlandu] otkrio šire evanđelje:

„Koja je svrha opravdanja? Opravdanje je način na koji započinjemo život posvećenja

[Opet fokus, naglasak, suština na plodovima umesto na uzroku, korenu i stablu!!! Opet fokus na stvorenju umesto na Stvoritelju!!!]

[rekao bih da je to pogrešan fokus, iako se slažem sa njegovim daljim izlaganjem, sa ovom prvom rečenicom ne. Zašto je po mom mišljenju pogrešno reći da je opravdanje način da započnemo posvećenje? Jer je ono plod, rod, posledica. Ja bih se fokusirao na uzrok, tj. koren, čokot, stablo, a to je Hristos i odnos sa njim. A to Morland u ostaku izjave delimično i čini.

Po mom mišljenju, opravdanje je koren a posvećenje plod – OPRAVDANJE JE NAČIN DA OSOBA IZMIRENE, OČIŠĆENE, RASTEREĆENE SAVESTI KRENE DA SE BAVI NAJBITNIJIM – IZGRADNJOM ODNOSA SA BOGOM.

BEZ IZMIRENE SAVESTI, BEZ UZETE KRIVICE, SRAMOTE, OPROŠTENIH POGREŠAKA U ODNOSU SA BILO KIM, NEMA NI IZGRADNJE TAKVOG ODNOSA. [Srđan: DA!] I ZATO JE ZA MENE OPRAVDANJE PREDUSLOV ZA IZGRADNJU ODNOSA SA BOGOM ŠTO JE U JOVAN 17,3 NAZVANO SPASENJEM I VEČNIM ŽIVOTOM, GDE JE POSVEĆENJE SAMO SPONTANA POSLEDICA A NE USLOV SPASENJA].

Evanđelje nas poziva u potpuno novi, bogati život... Opravdan sam da bih mogao da učim ovaj novi život, život koji će zauvek biti moj... Čovek prihvata besplatnu Božju blagodat u opravdanju da bi započeo život u kome Isus sve više postaje njegov Gospod, i u ovom i u budućem životu [Srđan: Da!]

[tu se slažemo – odnos sa Bogom, ne samo kao način za postizanje takvog života već i kao cilj življenja i postojanja!

Inače Biola univerzitet gde je teolog Morland, ima tradiciju konzervativne teologije tako da me nije iznenadio njegov fokus na posvećenju umesto opravdanju kao kod luteranskih pravaca u protestantizmu. Ovo nije pokušaj diskreditacije Morlanda kroz diskreditaciju njegovog teološkog shvatanja već čisto pokušaj analize zašto je rekao ono što je rekao].“ (Ministry, maj 2009.)

Smatram da je ovo prilično zapanjujuća izjava od strane evangeličkog učenjaka, NAROČITO JER JE SVA NAŠA KONFUZIJA O OVOJ TEMI NASTALA USVAJANJEM EVANGELIČKOG EVANĐELJA U ADVENTIZAM.

[Srđan: za mene je glavna greška evangelističkog evanđelja izražena geslom - ‘jednom spašen, zauvek spašen’! [Srki, jeste da većina evangelika veruje u „jednom spasen, zauvek spasen“, ali ne svi. Pričao sam sa takvima i kažu da se ne slažu sa tim stavom.] A najbolji ‘lek’ za taj pogrešan stav je uzdizanje merila, a što je adventizam doneo reformaciji!]

[SPASENJE JE U ADVENTIZAM DOŠLO UPRAVO SA EVANGELIČKIM KONCEPTIMA JEVANĐELJA! I TO NE SAMO KONAČNO SPASENJE ZA SVU VEČNOST VEĆ I SPASENJE OD ŽIVOTA ZAČARANOG KRUGA SRAMOTE, KRIVICE, PORAZA... VEĆ I U OVOZEMLJSKOM ŽIVOTU ZBOG VAŠEG NAJCRNJEG VIĐENJA JEVANĐELJA KOJE JE TO SVE I IZAZVALO!!! DA TO NIJE DOŠLO U ODREĐENOJ MERI, ADVENTIZAM BI OSTAO NAJCRNJI KULT, ŠTO NAŽALOST, U VEĆINI I JESTE, POSEBNO OVDE U SRBIJI GDE „PROROČICA“ I TEOLOGIJA POSLEDNJE GENERACIJE JOŠ UVEK IMAJU VELIKU PRIHVAĆENOST]

Drugim rečima, opravdanje nije celokupna pravednost verom, već otvaranje vrata za pravednost verom. Kada prihvatimo Isusa kao svog Gospoda, Njegova pravednost postaje i naše opravdanje i naše posvećenje. NAŽALOST, POSVEĆENJE JE ČESTO OCRNJENO SAMO KAO PLOD EVANĐELJA ILI REZULTAT SPASENJA, DOK BI MOŽDA BILO BIBLIJSKI TAČNIJE REĆI DA JE POSVEĆENJE ZAPRAVO SRCE EVANĐELJA. [Srđan: Jeste, ali kod fariseja..]

[NIJE OCRNJENO NEGO JE STAVLJENO NA SVOJE PRAVO MESTO U ODNOSU NA OPRAVDANJE, LEGALISTIČKI BRATE KOJI HOĆEŠ SEBE DA UGRADIŠ U SPASENJE I STAVIŠ HRISTA U SENKU DA BI TI BIO U PRVOM PLANU.

REĆI DA JE POSVEĆENJE SRCE EVANĐELJA JE BOLESNI NAGLASAK, FOKUS NA POSLEDICAMA UMESTO NA UZROKU, OPET I IZNOVA BOLESNI, OHOLI, KOMPLEKSAŠKI NAGLASAK NA STVORENJU I ONOME ŠTO BOG KROZ NJEGA RADI UMESTO NA STVORITELJU I ONOME ŠTO JE ON NEZAVISNO OD NAS URADIO.

SRCE JEVANĐELJA JE HRISTOS I ONO ŠTO JE ON UČINIO ZA NAS I NEZAVISNO OD NAS, A NE ONO ŠTO ČINI U NAMA, TO JE POSLEDICA, TO JE, IAKO ZNAČAJNO, IPAK SPOREDNO U ODNOSU NA ONO ŠTO JE UČINO NA KRSTU]

[NIKAKO NIJE SRCE EVANĐELJA. VIDI SE IZ PRETHODNOG DA JE SAMO PLOD. SRCE EVANĐELJA JE SPASONOSNI ODNOS SA BOGOM KOJI SLOBODNO ZAPOČINJE JEDINO KROZ OPRAVDANJE I JEDINO MOŽE DA OSTANE SLOBODAN, NEIZNUĐEN, ŽELJEN SAMO I ISKLJUČIVO KROZ OPRAVDANJE.

ČIM SE POSVEĆENJE UBACI KAO USLOV, POLODOVI KOJI TREBA DA BUDU PRIRODNI I SPONTANI SE STAVLJAJU U FOKUS I OSOBA POČINJE DA BIVA OPTEREĆENA I BLOKIRANA UČINKOM JER JE TO SAD USLOV ODNOSA. SAMIM TIM ODNOS BIVA BLOKIRAN I IZOSTAJE.

ZAMISLITE DA PLODOVE ODNOSA STAVITE KAO USLOV DALJEG POSTOJANJA TOG ODNOSA – VI AUTOMATSKI POSTAJETE OPTEREĆENI, PREPLAŠENI I BLOKIRANI U IZGRADNJI TOG ODNOSA JER SE NEPRESTANO PITATE: DA LI SU PLODOVI DOVOLJNO DOBRI DA BI SE OVAJ ODNOS NASTAVIO?

I POŠTO SVAKI ODNOS NASTAJE KAO POSLEDICA UPOZNAVANJA, VI FOKUS SA UPOZNAVANJA PREBACUJETE NA PLODOVE UPOZNAVANJA I GUBITE SUŠTINU KOJA I DONOSI PLODOVE – SAMO PRIBLIŽAVANJE KROZ UPOZNAVANJE KOJE I DONOSI ŽELJU ZA NASTAVKOM ODNOSA.

NIKAD NEKI MEĐUSOBNI ODNOS NEĆE BITI IZGRAĐEN I OČUVAN FOKUSOM NA SAM ODNOS VEĆ NA ONO ŠTO GA DONOSI – MEĐUSOBNO UPOZNAVANJE I PRIBLIŽAVANJE!]

Opravdanje je jedini način na koji možemo pristupiti Hristolikom životu, koji je suština evanđelja [sa tim se slažem, ali ti čas pričaš jedno, čas drugo. Prevashodni, prvenstveni cilj je upoznati Boga].

Sada ću podeliti proširene odlomke iz izvanrednog članka Fernanda Kanalea, profesora teologije na Teološkom seminaru:

[Kanale je još jedan legalista koji insistira na adventističkoj posebnosti i eshatologiji (nauci o drugom dolasku) bez temelja u opravdanju verom na kome bi ta posebnost i bila izgrađena. Za njega je ta posebnost i temelj i nadogradnja, umesto da jedino opravdanje verom bude temelj na kome se kasnije nadograđuje adventistička posebnost (subote kao simbola odmora od svojih dela i svetinje kao potvrde svog statusa pred Bogom i spasenja samo na osnovu opravdanja)].

„U NOVIJE VREME, NEKI SMATRAJU DA JE SLUŽBA SAMO PROPOVEDANJE SPASENJA, A NE POZIV NA SVETI ŽIVOT...

[SVETI ŽIVOT JE POSLEDICA SPASENJA, A POZIVANJE NA POSLEDICE UMESTO NA UZROK JE BOLEST OHOLOSTI I LEGALIZMA, ŽELJA DA SE LIČNE ZASLUGE UGRADE U SPASENJE IAKO USTIMA ISPOVEDAJU DA NEMA LJUDSKIH ZASLUGA VEĆ JE SVE OD HRISTA!!!!!!

A ŠTA SA LJUDSKIM NAPORIMA!? I ONI SU PODSTAKNUTI OD BOGA ALI ZAVISE OD ODGOVORA ČOVEKA, KOJI JE OPET PODSTAKNUT OD BOGA ALI IPAK ZAVISI OD ČOVEKA, KAO I SPASENJE ŠTO ZAVISI OD ODGOVORA ČOVEKA NA TAJ BESPLATNI DAR – IPAK NEKE STVARI IAKO PODSTAKNUTE ISKLJUČIVO OD BOGA ZAVISE OD ČOVEČIJEG SLOBODNOG, VOLJNOG ODGOVORA NA TE PODSTICAJE!]

[OPET POGREŠAN FOKUS – PROPOVEDANJE TREBA DA BUDE POZIV NA NAJBLISKIJI ODNOS SA HRISTOM, A NE NA SVETI ŽIVOT KAO PLOD TAKVOG ODNOSA. ADVENTISTIČKI METODISTI, UBIJATE U POJAM SA VAŠIM LEGALIZMOM I ŽELJOM DA UZDIGNETE SEBE POD PLAŠTOM BRIGE ZA BOŽIJU ČAST!] [Srđan: tako je]

LUTER JE ZAKLJUČIO DA POSVEĆENJE, SVETOST I POSLUŠNOST BOŽJIM ZAPOVESTIMA NISU SASTAVNI DEO SPASENJA, VEĆ REZULTAT SPASENJA...

[BRAVO ZA LUTERA!!!!!! I TO NE DOLAZI TRENUTNO, VEĆ POSTEPENO U JEDNOM PROCESU UTVRĐIVANJA U TOME DA JE OPRAVDANJE DOVOLJNO ZA SPASENJE I UPOZNAVANJA BOGA!!!]

Pastori su skloni da usvajaju pristupe orijentisane na potrošače, koji će privući što više ljudi iz svih kultura. Takvi pristupi se ne ustručavaju da koriste rituale, savremene kulturne ukuse i svetovne scenske atrakcije (na primer u muzici), sve dok javni događaji privlače veliku publiku gde se propovedanje može odvijati i trenutno spasenje ‘administrirati’.

Pastori koji razmišljaju, deluju i služe u takvom okruženju možda će imati zadovoljstvo da vide stotine ljudi kako podižu ruke u emotivnom odgovoru na prihvatanje spasenja. Međutim, ne verujem da takvi odgovori omogućavaju ljudima da razumeju ili iskuse osnovni sastojak adventističkog razumevanja spasenja: da spasenje dolazi iz iskustva vere koja vodi do poslušnosti...

[Opet naglašavanje plodova i predstavljanje njih kao uslova, umesto naglašavanje uzroka, raspetog Spasitelja i Njegove bezuslovne ljubavi i bezuslovnog prihvatanja koji vode do spontanih, naglašavam spontanih, a ne iznuđenih posledica zbog postavljanja uslova koje ni Bog ne postavlja]

Smatram da je propovedanje vere, bez poziva [Srđan: pa nek svako sebe poziva na svetost, a ne druge; drugima propovedaj radosnu vest, a koja jedina i može da pokrene čoveka da iz pravih pobuda bude poslušan Bogu! [Bravo Srki! Ali si ga poklopio!]] na svetost i poslušnost, potpuno strano suštini adventizma [odnosno metodizma koji je šablon po kome je adventizam izgrađen].“

[Iskreno, meni je stran i krajnje odbojan takav adventizam, takav bolesni adventizam kome je suština legalizam!!! Nažalost, zbog indoktrinacije i nekritičnosti na koje sam pristao, ubedio sam sebe da je takav užasni legalizam nešto pravo i istinito, nešto od Boga dato, i platio previsoku cenu. Hvala Bogu da je iz trećeg puta i posle skoro 30 godina uspeo da me opameti – doduše, kroz užasne duševne a i fizičke patnje koje taj legalizam donosi, ali to je isključivo moja krivica jer sam godinama i godinama odbijao od Boga uporno i iznova ponavljana osvedočenja da tu nešto debelo nije u redu i da sve to treba detaljno i nepristrasno da preispitam.

Negde sam već rekao da sam znao za sajt www.nonegw.org i www.nonsda.org, ali umesto da me tamo izneti argumenti i lična iskustva navedu da za sebe utvrdim šta je od svega toga istina, ja sam po svaku cenu pokušavao da odbranim adventizam, posebno „proročicu“ od iznetih argumenata, praveći razne intelektualne gimnastike, spekulacije, štelovanje „odbrane i protivargumenata“...

Uostalom, ko poziva na plodove, posledice da bi ih dobio, ako zna da su plodovi uvek samo posledice uzroka!?!?!!?!?!?

Zar se poziva na ono što treba da dođe isključivo spontano i što ima vrednost isključivo ako je neiznuđeno!?

Ako neko hoće posledice, plodove, onda se poziva na uzrok – i posledice, plodovi će automatski doći!!! Inače će doći iznuđeno i neće biti spontani već usiljeni, iznuđeni, a time nisu ni pravi, Bogu ugodni od slobodne volje i srca! [Srđan: Da!]

Neka se u svetlu Božijeg bezuslovnog prihvatanja plodovi, posvećenje, pobeda... SAMI BRINU ZA SEBE! Fokus je na uzroku, ne na posledici, ona dolazi spontano i po x-ti put; AKO NIJE SPONTANO, NIJE PRAVO].

[s obzirom da je na prethodnim stranama bloga koje se bave uticajem metodizma na adventizam već jasno pokazano da je adventizam kopija metodizma sa nekim specifičnim učenjima, Kanaleova izjava o osnovnom sastojku adventističkog razumevanja spasenja gde je fokus na poslušnosti koja je plod – umesto na stablu koje taj plod donosi (odnos sa Bogom kroz opravdanje) –nije iznenađujuća i ne bih je posebno komentarisao izuzev napomene da je taj bolestan legalistički fokus na plodovima sasvim očekivan.]

Pavlova izjava snažno se ističe: „Trudite se [nije rekao: „morate“ – „morate“ i „trudite se“ dve reči različitih značenja, jedno je nastojati, težiti, a drugo je uradite i to bez greške, padova – kao što insistira „proročica“ i teologija o bezgrešnom savršenstvu (savršenstvu spoljašnjih dela, a ne savršenstvu namera, pobuda)] da živite u miru sa svima i da budete sveti; bez svetosti niko neće videti Gospoda“ (Jev. 12:14)

[Evo mog objašnjenja Jevrejima 12,14: POSVEĆENJE, SVETOST, rekao bih i ZRELOST, je pre svega ISTRAJNA I POSTOJANA ODLUKA DA SLEDIMO BOGA BEZ OBZIRA NA UČINAK U PREOBRAŽAJU KARAKTERA TO JESTE NEZAVISNO OD USPEŠNOSTI U POSVEĆENJU KAO PLODU TE ODLUKE. Znači, bitno je samo da je odluka nepovratna i istrajna do kraja. Bitan je smer do kraja i izdržati i ostati u toj odluci do kraja nezavisno od uspešnosti rađanju plodova koje odluka donosi.

Jasno je da se značenje reči posvećenje, svetost, zrelost ne odnosi samo na već pominjanu uspešnost u preobražaju već i na STAV TO JEST ODNOS PREMA GREHU, ZLU, KAO I ISTRAJNOST, PREDANOST TOM STAVU DO KRAJA BEZ OBZIRA NA USPEŠNOST U NJENIM PLODOVIMA.

Metodisti svetost i posvećenje vide prvenstveno kao spoljašnja dela i plodove, a evangelisti kao unutrašnji preobražaj tj. promenu stava i odnosa prema grehu uz posvećenost Bogu.

Grčka reč koja se koristi u Jevrejima 12,14 u Strongovom konkordansu ima oznaku g38 i kod drugih tumača se najčešće koristi u kontekstu stvari i ljudi koji su odvojeni za Boga i Božiju službu. Na primer, Samuilo, Samson... koji su bili odvojeni za Božiju službu.

Po Strongovom tumačenju ona se prvenstveno odnosi na preobražaj karaktera mada je i on u preostalim značenjima naveo da se može odnosti na za službu Bogu, ali mu je uspešnost u preobražaju karaktera na prvom mestu.

Kad sam prvi put pročitao Strongova tumačenja za neke jevrejske i grčke reči pomislio sam da je Strong bio katolik s obzirom na tumačenja. Čuo sam da je Strong bio protestant i to mi je bilo vrlo čudno i sumnjivo pa sam onda odlučio da pogledam kome je pravcu u protestantizmu pripadao. Wikipedia kaže sledeće: James Strong, pisac Strongovog konkordanca, bio je metodistički teolog i profesor.

I onda mi je postalo jasno zašto su njegova i tumačenja jevrejskih i grčkih reči usmerena, fokusirana pre svega na spoljašnje ispoljavanje tj. spoljašnju promenu umesto na promenu odnosa i stava tj. unutrašnju promenu. Dobro sam pretpostavio da ako je protestant, onda je sigurno metodista pošto su oni bolesni od legalizma.]

... „Budite sveti“, kaže Bog, „jer sam ja svet“ (1. Pet. 1:16)... Božji plan spasenja vraća svetost u ljudske živote [po analogiji sa prethodnim tumačenjem Jevrejima 12,14, 1. Pet. 1:16 bih razumeo kao: BUDITE ČISTI, ISPRAVNI U SMISLU ŽELJA, STAVOVA, POBUDA, ODNOSA DO KRAJA, BEZ OBZIRA NA USPEŠNOST U SPOLJAŠNJIM DELIMA KOJA IZ TOGA PROIZLAZE – BITAN JE SMER. Inače, ovde se upotrebljava reč označena kao g40 i ima slično značenje kao malopre pominjana g38. Iz detaljnog objašnjenja na sajtu https://www.blueletterbible.org/lexicon/g40/kjv/tr/0-1/ se vidi da uglavnom ima 4 značenja, gde je moralno značenje tek na 4. mestu.]

[Ali jedna komponenta je uzrok, a druga komponenta je posledica spasenja, a vi non-stop stavljate naglasak na posledici umesto na uzroku i samim tim blokirate spontano pojavljivanje posledice a gurate njeno IZNUĐENO pojavljivanje, jer od nje pravite uslov spasenja!]

[kao posledicu, a ne kao sredstvo ili prvenstveni cilj – x puta rečeno da je prvenstveni cilj obnova narušenog odnosa sa Bogom, a poverenje, svetost i sve ostalo su samo plodovi koji dolaze spontano]. Iskustvo svetosti u veri i poslušnosti obnavlja Božju sliku u ljudima i donosi radost spasenja

[uporno meša sredstvo i posledice – obnovljeni odnos sa Bogom vraća pravo poverenje i radost spasenja koji onda donose i poslušnost – isključivo dragovoljnu – zatim obnavlja Božiju sliku u ljudima i svetost.

OVO UPORNO MEŠANJE SREDSTAVA I POSLEDICA TAKO OČIGLEDNO POKAZUJE DA ON POKUŠAVA DA KROZ POSLEDICE, PLODOVE DOĐE DO BOGA I NJEGOVE BLAGODATI – KOJA JE SREDSTVO – A TO JE NAJCRNJI LEGALIZAM, DNO DNA I UŽAS UŽASA JER TO JE PRISTUP BOGU KROZ UČINAK, USPEŠNOST... – JEDNOSTAVNO, SAVREMENO FARISEJSTVO POD PLAŠTOM OPRAVDANJA VEROM I PRAVOG EVANĐELJA.

OVO ŠTO ON NAZIVA PRAVOM RADOSNOM VEŠĆU JE NAJTUŽNIJA I NAJMRAČNIJA VEST, ŠTO ZNAJU OSOBE KOJE SU TO ISKUSILE].

Vera i poslušnost su dva nerazdvojna dela istog čina slobodnog ljudskog poverenja u Boga [Srđan: Da, ali poslušnost ‘srca’, a ne nepogrešivost!]. Slobodna ljudska odluka [kažeš slobodna, a gurajući, namećući posvećenje kao uslov taj odziv postaje iznuđen, a time i neprihvatljiv Bogu] da odgovori na Božji poziv na spasenje nije uzrok, već neophodan uslov za postojanje spasenja [ne uslov za postojanje spasenja već uslov da spasenje ima svrhu uopšte, uslov za delotvornost spasenja]. Ista vera I POSLUŠNOST [???] kojom prihvatamo i primamo Njegov oproštaj (opravdanje verom) [???] istovremeno i obavezno uključuje [ne uključuje obavezno kao uslov, nego obavezno dovodi kao posledicu – u svoje vreme] voljan i radostan život u poslušnosti (svetost)

(OPET NAMEĆE POSLEDICU SPASENJA (POSLUŠNOST) KAO SREDSTVO PRIMANJA SPASENJA – MI NIKAKO NE PRIHVATAMO BOŽIJI OPROŠTAJ PUTEM POSLUŠNOSTI – to je najotvorenije opravdanje delima iako on to naziva opravdanjem verom. MI PRIMAMO OPROŠTAJ I OPRAVDANJE VEROM ISKLJUČIVO PUTEM VERE, A POSLUŠNOST JE SPONTANA, NEIZNUĐENA, VOLJNA POSLEDICA. ONA NIJE ISTOVREMENO SREDSTVO ZAJEDNO SA VEROM ZA PRIMANJE SPASENJA.

JER AKO JE POSLUŠNOST KOJU ČINE DELA ISTOVREMENO SREDSTVO ZA OPRAVDANJE ONDA TO VIŠE NIJE OPRAVDANJE JEDINO VEROM VEĆ VEROM I DELIMA, A TO JE LEGALIZAM I LAŽNO JEVANĐELJE!!!]

[Srđan: da, ono što Višnji želi je da Njega, a ujedno i Njegovo uređenje, biramo dragovoljno, slobodni od straha - hoćemo li uspeti izgraditi besprekorne karakterne osobine, i hoćemo li biti savršeno poslušni, bez pada u greh (i to i u delima, rečima, mislima, osećanjima, pobudama)?!]

Prema Pismu, jedno ne možemo biti bez drugog

[Prema Svetom pismu i bilo kojoj drugoj mudrosti i logici, ne možemo imati posledicu bez uzroka. A vi naglašavanjem posledice (i to još kao uslova, što nikako nije!!!) ne samo da zanemarujete, ignorišete već i blokirate uzrok koji donosi tu posledicu.

Već objašnjavao da ako hoćeš plodove i to spontane, fokus stavljaš na koren i stablo, ne baviš se plodom, on dolazi spontano.

A VI UPORNO RADITE PROTIVNO SVIM LOGIKAMA, PSIHOLOGIJAMA, ZDRAVOM RASUĐIVANJU. STALNO GURATE JEDNU ISTU PRIČU NEVIDEĆI NJENU KONTRADOKTORNOST. Užas.]

[DA, ALI JE BITAN ODNOS IZMEĐU TO DVOJE – JEDNO JE UZROK, A DRUGO JE POSLEDICA, A TI POSLEDICU STAVLJAŠ NA MESTO UZROKA a to znači USLOVA]. Pred Bogom, ne možemo imati oproštenje greha bez istovremene poslušnosti [bez istovremenog stava da greh nije u redu i spontane želje za poslušnošću, a ne potpune uspešnosti u sprovođenju te želje, stava tj. pobede na kojoj vi legalisti inisistirate] [dobrovoljne, spontane, neiznuđene... zašto izostavljaš najbitnije, zašto od spontanog ploda praviš uslov!?] i PROGRESIVNE (POSTEPENE) PROMENE u Njegovu sliku

[Izvrnuta logika. Opet se od posledice pravi uslov i time psihološki blokira plod stvaranjem atmosfere sumnje, nepoverenja, obeshrabrenja, straha, neizvesnosti, nesigurnosti, strepnje, napetosti, očaja, beznađa, mraka jer se od onoga što nije uslov i što treba da dođe isključivo spontano pravi uslov spasenja]

[Nos-stop vrti istu priču, zato ću i ja da vrtim isti odgovor još više – poslušnost i progresivna promena ne idu istovremeno nego SLEDE oproštenje i opravdanje. Jedno od mesta u Pismu gde je on video da je to istovremeno je Titu 3,5-7, a ja tu vidim da tu preobražaj sledi opravdanje. Vukov prevod na tom mestu nije dobar, KJV jeste.

Znači, Fernando Kanale, Denis Prib, Leri Kirkpatrik i slični legalisti adventističke Teologije poslednje generacije, poslušnost – koja je isključivo posledica i nikako nije uslov spasenja – STAVLJAJU NA MESTO SREDSTVA PRIMANJA SPASENJA, A TO ZNAČI KAO USLOV SPASENJA. OD POSLEDICE ONI PRAVE USLOV – LEGALIZAM I LAŽNO JEVANĐELJE!!!

Na kraju, NAGLASIO BIH RAZLIKU IZMEĐU UNUTRAŠNJE POSLUŠNOSTI KAO DOBROVOLJNE ŽELJE, STAVA, TEŽNJE, CILJA i OSTVARENE POSLUŠNOSTI U VIDU SPOLJAŠNJIH DELA – koja samo predstavlja USPEŠNOST U OSTVARENJU UNUTRAŠNJE POSLUŠNOSTI tj. tih neiznuđenih želja, težnji, stavova, ciljeva.

Naravno da sa opravdanjem koje donosi spasenje osoba ISTOVREMENO i SPONTANO DOBIJA ŽELJU ZA POSLUNOŠĆU (držanjem zapovesti koje su opis ljubavi), ali oni insistiraju i na ODMAH OSTVARENOJ SPOLJAŠNJOJ POSLUŠNOSTI TJ. POSLUŠNOSTI U VIDU DELA, a to je nešto što pre svega zavisi od Boga koji tu poslušnost tj. pobedu nad grehom daje, kao što je 1000 puta do sada rečeno, u svoje vreme, način, okolnostima... TJ. TEK ONDA KADA OSOBA TO NEĆE ZLOUPOTREBITI NA SVOJU ŠTETU (uzdati se u poslušnost tj. posvećenje tj. učinak tj. pobedu za sigurnost spasenja, osećati se boljom od drugih...)].

„Pošto imamo ova obećanja, dragi prijatelji, očistimo sebe od svega što prlja telo i duh, usavršavajući svetost iz poštovanja prema Bogu“ (2. Kor. 7:1)

[ovaj stih ja vidim kao poziv na zahvalnost i poštovanje Boga zbog svih tih darova koje već imamo, uključujući i spasenje, a ne kao uslov spasenja, kao što Kanale vidi i tvrdi].

Biblijsko učenje da je sveti životni stil (svetost, posvećenje) neophodan za spasenje suprotstavlja se mišljenju nekih.“ (Ministry, maj 2009.)

[To je laž i to nije biblijsko učenje – spoljašnja svetost, spoljašnje posvećenje, spoljašnja pobeda... nisu uslovi spasenja, one su posledica i to neobavezna. Uslov je želja za promenom, stav da greh nije u redu, promena stava, uma, obraćenje. Uslov je još i oslanjanje na Hristovu savršenu zameničku žrtvu i život tj. oslanjanje isključivo na opravdanje]

[onih koji znaju da svetost i posvećenje nisu biblijski uslov spasenja već samo posledica i to ne obavezno, ne nužno vidljiva odmah!!! – iako vi tvrdite suprotno i izvrćete Pismo da bi to „dokazali“]

Ovo je bio izvrstan poziv na uravnoteženo razumevanje opravdanja i posvećenja

[ako je ovo vaše shvatanje opravdanja i posvećenja – gde su i opravdanje i posvećenje u isto vreme sredstva tj. uslovi spasenja, umesto da opravdanje bude sredstvo tj. uslov a posvećenje samo posledica, plod – uravnoteženo, izbalansirano shvatanje, onda je jedini način da budemo spaseni i verom i delima. Za mene to nije biblijsko evanđelje, niti radosna vest uopšte, već jedna slika najuslovnije ljubavi i prihvatanja i istog takvog Boga koji ih pruža. Želim vam puno uspeha sa takvom slikom i tumačenjem, ali vam neću dozvoliti da ih namećete kao ispravne i biblijske putem nakradanih, štelovanih i izvrnutih argumenata].

Jasno je pravio razliku između uzroka i uslova spasenja [videli smo koliko je jasno razlikovao]. Uzroci spasenja su uvek Božja blagodat i Hristova žrtva pomirenja. Uslovi spasenja su naši izbori da verujemo

[u savršeno, dovršeno tj. potpuno i već ostvareno spasenje za nas i oslanjanje da nam je ono pripisano kroz Hristove zameničke zasluge kao nekog ko se poistovetio sa nama i mi sa njim],

prihvatimo, predamo se i pokajemo [promenimo stav prema grehu]

[predanje je plod vere i zato smatram da je suvišno na ovom spisku. A i ono nije trenutno nego raste kao i vera koja mu je uzrok, sve je to proces rasta u veri ali je za spasenje dovoljna početna, prvobitna vera.

Međutim, nije ni pohvalno ni zahvalno ostati na tom početnom mestu već kroz odnos sa Bogom treba Bogu dozvoliti da nas taj međusobni odnos vodi napred ka zrelosti (a to će se spontano odraziti i u plodovima tog odnosa).

BITAN JE SMER KRETANJA, A NE KRAJNJA TAČKA TOG KRETANJA, KAO ŠTO PRIMER POKAJANOG RAZBOJNIKA I VIŠE NEGO JASNO POKAZUJE.

MEĐUTIM, VAŠA TEOLOGIJA POSLEDNJE GENERACIJE POKUŠAVA DA OD USPEŠNOSTI, UČINKA, NAPRETKA U ODNOSU SA BOGOM NAPRAVI USLOV SPASENJA.].

Nijedan od ovih uslova ne zaslužuje niti zarađuje spasenje za nas, ali bez ovih izbora ne možemo biti spaseni

[opet i iznova ista priča u svakoj ili skoro svakoj rečenici, ovo se zove ispiranje mozga. On je izgleda ponavlja po sistemu: 100 puta ponovljena laž postaje istina. OK, i ja ću na ispiranje da odgovorim protivispiranjem: ova tvrdnja je mnogo puta do sada opovrgnuta.

SLOBODNA LJUDSKA ODLUKA DA ODGOVORI NA BOŽJI POZIV NA SPASENJE I ISTRAJE U TOM IZBORU U POTPUNOSTI I DO KRAJA JE JEDINI USLOV SPASENJA. NEMA DRUGIH I TO JE ONO ŠTO PISMO U CELINI UČI.].

Ipak, uprkos ovom uravnoteženom pristupu

[da li možeš a da u svakoj rečenici ne ponoviš tvoj zaključak (naravno, nedokazan a uz to i netačan)!? Dokle ćeš prijatelju koristiti te SUBLIMINALNE PORUKE I MARKETING da nametneš svoja gledišta s obzirom da nemaš valjane dokaze iz Pisma? videti fusnotu][1], članak je naišao na negativne reakcije dva pastora.

„Bio sam obeshrabren čitajući članak Fernanda L. Kanalea.“ Okarakterisao ga je kao „zamagljeno ili delimično razumevanje evanđelja... Ovaj članak bi se mogao razumeti kao da poučava... spasenju zasnovanom na delima... Samo spaseni su posvećeni... Samo spaseni su učinjeni novim stvorenjima i pozvani da imaju Hristov um.“ Ovo govori da smo spaseni pre nego što budemo posvećeni, da smo spaseni pre nego što postanemo nova stvorenja, i da smo spaseni pre nego što primimo Hristov um [Naravno, hvala Bogu!]. Drugim rečima, nijedna od ovih stvari nije neophodna za spasenje [Naravno i to je do sada nekoliko puta objašnjeno u komentarima].

„Članak Fernanda L. Kanalea više liči na parafrazu deklaracije sa Tridentskog sabora [Trentskog koncila]... Kako je tužno što se ovakav članak pojavljuje [POTPUNO PODRŽAVAM KOMENTAR!!!].“ (Ministry, jul 2009.)

PONOVO NALAZIMO DA SE SVAKI POZIV NA SVETOST KAO DEO EVANĐELJA OZNAČAVA KATOLIČKIM.

[OPET IZVRĆEŠ REČENO – ONI TO NIGDE NISU REKLI – NE IZJEDNAČAVA SE POZIV NA SVETOST KAO KATOLIČKI, JER I PISMO SVE VREME POZIVA NA SVETOST. KATOLIČKIM SE OZNAČAVA USLOVLJAVANJE SPASENJA OSTVARENOM, POSTIGNUTOM SVETOŠĆU TJ. POSVEĆENJEM!

JOŠ JEDNOM: OVE OSOBE SU PROTIV USLOVLJAVANJA SPASENJA PLODOM SPASENJA TJ. OSTVARENIM POSVEĆENJEM – TO JE ONO ŠTO JE NALIK RIMOKATOLIČKOM UČENJU O OPRAVDANJU VEROM I JEDINO PROTIV TOGA ONI NEGODUJU, A NE PROTIV POZIVA NA SVETOST, KAO ŠTO POKUŠAVAŠ POGREŠNO DA PREDSTAVIŠ!]

Ovo je bila prilično tehnička studija opravdanja i posvećenja, koja je postala neophodna zbog suptilnih, dobro obrazloženih, pa čak i zdravorazumskih napada na pravo evanđelje

[To što ti smatraš pravim jevanđeljem nije čak ni suptilni već otvoreni legalizam i zašto se čudiš kad imaš dobro obrazložene napade, čak i zdravorazumske, kako kažeš, na taj falsifikat koji ti nazivaš pravim. Sama činjenica da su protivargumenti dobro obrazloženi i zdravorazumski treba da ti bude dovoljan dokaz da tvoja verzija jeste pogrešna].

[TRAGIKOMEDIJA! AKO JE TVOJE VIĐENJE EVANĐELJA PRAVO EVANĐELJE – KOJE JE NAJCRNJI LEGALIZAM I OPRAVDANJE DELIMA, ŠTO JE PRETHODNO POKAZANO – ONDA JE HRISTO UZALUD UMRO.].

Nasleđe Dezmonda Forda prenosi se na mnoge nivoe administracije, školstva i pastorata. Iako on više nije centralna figura u adventističkom razmišljanju, njegovo jevanđelje je pobedilo u adventističkoj teologiji.

[KAMO LEPE SREĆE DA JE TAKO! TO JE SAMO SPORADIČNO SLUČAJ, A TI OVU IZJAVU KORISTIŠ KAO „STRAŠILO“, KAO ŠTO SI U TEKSTU I SPOMENUO, DA ZAPLAŠIŠ SVOJE SLEDBENIKE U CILJU MANIPULISANJA NJIMA JER PREPLAŠENOG ČOVEKA JE LAKO DRŽATI NA POVOCU].

Praktični saveti

Završiću ovaj rad nekim praktičnim savetima za življenje, a ne samo za poučavanje posvećenog života. Pavle kaže: „I zarobljavajući svaku pomisao na poslušnost Hristu.“ (2. Kor. 10:5) MI MORAMO unutar sebe zarobiti svaku pomisao kako bismo je učinili poslušnom Hristu [MI DA IH ZAROBIMO DA BISMO IH MI UČINILI POSLUŠNOM HRISTU!? O ČEMU TI PRIČAŠ!?]. To je ogromno! Da li vam se ponekad čini da što više pokušavate da ne razmišljate o nekim stvarima, to više o njima razmišljate?

[Dobro si shvatio da insistiranje na posledicama umesto na uzroku donosi blokadu posledica i zašto to ne primeniš i na posvećenje, poslušnost, sveti, pobednički život i sve ostalo vezano za život vere?]

[upravo ono što je sve vreme navođeno kao jedna od glavnih primedbi: što se više bavimo plodovima umesto korenom i stablom koji ih donose, to će plodovi više izostajati.]

Apostol ovde govori o najvišem nivou hrišćanske zrelosti. Ko je sposoban da to postigne [Srđan: pa ko drugi do vi superheroji..], suočeni sa svim vrstama ometanja i iskušenja na svakom koraku danas? Ko može da zadrži svoje misli sigurne i neokrnjene? Ali setimo se Isusovog odgovora kada su Ga učenici pitali: „Ko onda može biti spasen?“ Odgovorio je: „Ljudima je ovo nemoguće, ali Bogu je sve moguće.“ (Mat. 19:25, 26) U Božjoj sili i samo u njoj mi smo sposobni da zarobimo svaku pomisao na poslušnost Hristu.

[Srđan: kakva ‘sveta’ izjava.. a neshvataju da ovakvim nastupom sablažnjavaju neutvrđene u veri (u blagodatnom Daru), ili navode druge ‘vernike’ da se i oni šepure uzvišenim izjavama, dajući lažna svedočanstva. Zar nije ovom izjavom nastupio kao neko ko u Božjoj sili ostvaruje sve same duhovne pobede?! A da li je to istina? Naravno, ako je dovoljno iskren, shvata da bi sam sebi ‘skočio u stomak’, kada bi priznao da se ni u njegovom životu ta sila savršeno ne ispoljava!]

MORAM DA ZAMISLIM [MORAŠ!?] u svom umu sliku svih vrsta nenormalnih misli koje marširaju u povorci iza Hrista Pobednika, kao ratni zarobljenici: ponosne misli, obeshrabrujuće misli, nemoralne misli, požudne misli, misli o superiornosti nad drugima [Srđan: a kako ti ide po ovom pitanju?!], misli o inferiornosti u odnosu na druge, misli o tajnim porocima, misli o pobuni i neposlušnosti. MORAM VIDETI sve ove misli koje nas muče i pobeđuju kako marširaju povijenih repova iza našeg Oslobodioca, pokorene i poražene Njegovom silom. [Srđan: je li to Lojolina duhovna disciplina koju si od njega pokupio?!]

[KAKO ĆEŠ DA IH VIDIŠ!?!?!? TAKO ŠTO ĆEŠ DA SE FOKUSIRAŠ NA BORBU SA NJIMA I IZGUBIŠ HRISTA IZ VIDA??? ILI TAKO ŠTO NJIMA I POBEDOM NAD NJIMA NEĆEŠ NI DA SE BAVIŠ, VEĆ ĆEŠ SVE VREME DA GLEDAŠ U NEUPOREDIVU LEPOTU HRISTOVOG KARAKTERA NESEBIČNE I BEZUSLOVNE LJUBAVI, PRIHVATANJA, RAZUMEVANJA, PODRŠKE... ?]

Možda još nismo stigli tamo [sigurno nismo stigli tamo, to „možda“ samo pokazuje tvoju oholost, gordost i krajnje iznuđeno priznanje tvog nesavršenstva].

Ali ako to nikada ne zamislimo, nikada nećemo za tim čeznuti [IZVRNUTA LOGIKA – JEDINO GLEDANJEM U HRISTA MOŽEŠ DOBITI ČEŽNJU ZA NESEBIČNOŠĆU, MORALNOM ČISTOTOM, POBEDOM NAD GREHOM!!!].

A AKO NIKADA NE ČEZNEMO ZA TIM, NIKADA SE NEĆEMO ZALAGATI ZA TO. I AKO SE NIKADA NE ZALAŽEMO ZA TO, NIKADA TO NEĆEMO ISKUSITI.

[KOLIKO VREDE SVA NAŠA ZALAGANJA DA POBEDIMO GREH AKO BOG NE DA POBEDU? KOLIKO POBEDA ZAVISI OD NAŠIH ZALAGANJA DA POBEDIMO? I KOJI JE MOTIV ZALAGANJA??? NAŠE ZALAGANJE JE SAMO GLEDANJE U RASPETOG SPASITELJA I NJEGOVU BEZUSLOVNU, NAGLAŠAVAM BEZUSLOVNU LJUBAV, BEZUSLOVNO PRIHVATANJE...]

Osnaženi silom koja dolazi izvan nas samih [VI LEGALISTI BAŠ MNOGO VOLITE TU SILU IZVAN VAS SAMIH KOJOM VI UPRAVLJATE UMESTO DA ONA UPRAVLJA VAMA! MOŽDA ZATO DA KAO GOSPOĐA OHOLO, DRSKO KAŽETE: „BORILA SAM SE U BOŽIJOJ SILI I POBEDILA SAM“, UMESTO DA JE REKLA: „BOG MI JE DAO ISTRAJNU ŽELJU ZA POBEDOM, A NA KRAJU I SAMU POBEDU, HVALA BOGU ZA NEZASLUŽIVI DAR!!!“], možemo izaći u slomljeni svet sa isceliteljskom snagom evanđelja—zarobljavajući svaku pomisao, spoljašnju i unutrašnju, na pokornost Isusu Hristu [KAKVA UMIŠLJENOST I OHOLOST OSOBE OBOLELE OD LEGALIZMA I SVOGA PREVELIKOG JA].

Tomas A. Dejvis [muž Margaret Dejvis čuvene u adventizmu po onih 6 predavanja o opravdanju verom i knjizi „Šta mi valja činiti da nasledim večni život“, takođe su pobornici teologije poslednje generacije u adventizmu. Inače Tomas A. Dejvis je napisao knjigu o pobedničkom životu „How to be a Victorious Christian“, koju sam proučavao i moj utisak je da je najcrnji legalizam zapakovan u ruho radosne vesti – nešto vrlo nalik ovome što Denis Prib priča] naglasio je jednu tačku koja je ključna za posvećen život, bez koje nikakva poslušnost ili svetost nisu mogući.

Ako spasenje dolazi besplatno, zar nije kontradiktorno ukazati na to da zapravo moramo platiti cenu? Gde se tu nalazi predanje, koje izgleda podrazumeva odricanje slobode? Isus je jasno zahtevao predanje. „Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i ide za mnom“ (Mat. 16:24)... Jakov savetuje svoje čitaoce: „Pokorite se Bogu“ (Jak. 4:7)... PREDANJE SE MOŽE OPISATI KAO ODGOVOR

[Srđan: odreći se sebe i uzeti svoj krst je upravo ‘lek’ za legalizam; ono što vi maksimalno izbegavate. Kao što već rekoh, tu se radi, a što se tiče sopstvenog spasenja, ne o ‘ceni koju MI moramo da platimo’, tj. muci koji MI moramo da podnesemo, pošto smo verni Bogu, nego na oslanjanju isključivo na onome što je Gospod učinio izvan nas i bez nas! To je odricanje od sebe, svoga ‘ja’, svoje veličine, ugleda, časti, zasluge...!!! I to je naša najveća borba, u koju, da se podsetimo, lucifer nije hteo da uđe! A mislim da ne treba naglašavati, da i mnogi od nas ‘vernika’ nismo ništa bolji; pošto smo ‘puni sebe’, zadovoljni sobom, svojim duhovnim stanjem, ili kako to Pismo kaže - ‘bogati, obogatili se i ništa ne potrebuju.., a ne znaju...’]

[OPET NAGLASAK NA LJUDSKOM UDELU, NA LJUDSKOM ODGOVORU, NA SVOME JA... I DO KRAJA DOSLEDNO IZVEDENOM LOGIKOM, NAGLASAK NA NAŠIM ZASLUGAMA!!!]

NA BOŽJU UVERAVAJUĆU, PRIVLAČNU (udvaračku – doslovno značenje na engleskom) LJUBAV, KAKO BI ON MOGAO SLOMITI SAV NAŠ UNUTRAŠNJI OTPOR NJEGOVOJ VOLJI, PROMENITI NAŠ UM I RADIKALNO PREUSMERITI NAŠE STAVOVE, MOTIVE, ŽELJE—ČITAVO SRCE—TAKO DA SE NAŠE SEBIČNA „PRAVA“ ODBACE, A NJEGOVA VOLJA NEPRESTANO TRAŽI... U PREDANJU, DAKLE, PRIZNAJEMO BOŽJE PRAVO NA SVAKI ASPEKT NAŠIH ŽIVOTA I VOLJNO MU DAJEMO PRAVO DA OČEKUJE OD NAS DA SE U SVEMU PRILAGODIMO NJEGOVOM UZORU...

[Srđan: postoji metodističko-adventistička priča, koja kaže da bi se neobraćeni ljudi osećali užasno u Nebeskom carstvu. Zašto? Pa zato što im priroda nije promenjena, pa da im bude normalno tj. spontano da su okrenuti od sebe ka drugima. A navodno, po ovim superherojima, Višnji od nas očekuje da ovde i sada uđemo u borbu protiv svoje pale prirode, bez obzira što se sama ta priroda tome maksimalno protivi. Kakav bi to nebeski Otac bio, kada bi od nas to zahtevao?! Ali, ako je to moguće ovde i sada, zašto ne bi moglo biti moguće onda i tamo (na Nebu)?! A u tom slučaju iskustvenog dokaza da postoji večno carstvo, svako bi imao još mnogo veći motiv da se bori i da pobedi svoju palu prirodu! Znači, totalno je besmisleno; ili ako prihvatimo da je to Božja volja, onda je On veoma okrutan! To me podseća na tzv. Sizifov posao. Ovaj jadnik pokušava da izgura na vrh brda teški kamen, a sam zna (i teoretski i iz iskustva) da je zemljina teža mnogo jača od njega; tako da shvata da je njegovo delo uzaludno, ali iz straha ne prestaje! A što se tiče same Božje sile, po meni, ona služi da nas ohrabri, usmeri, osnaži.., da ne odustanemo od Njegovog dara spasenja!!!]

[OPET NAGLASAK NA TOME ŠTA BOG OČEKUJE OD SMRTNIH, JADNIH, BEDNIH, SLABIH BIĆA, UMESTO ŠTA TA BIĆA OČEKUJU OD NJEGA, SVEMOGUĆEG BOGA BEZUSLOVNOG PRIHVATANJA, LJUBAVI, PODRŠKE I RAZUMEVANJA!

OPET NAGLASAK NA NAMA, NAŠEM UDELU, NAŠEM ODGOVORU, NAŠOJ VERNOSTI, UMESTO NAGLASKA NA BOGU, BOŽIJEM UDELU, BOŽIJOJ INICIJATIVI, BOŽIJOJ VERNOSTI!!! BOLESNA, ALI KRAJNJE BOLESNA OHOLOST, EGO, KOMPLEKS, ŠTA SVE NE!

NE MOGU DA MU SE POVINUJEM DOK MU NE VERUJEM, A NE MOGU DA MU VERUJEM DOK MI POSTAVLJA USLOVE DA BI ME VOLEO, PRIHVATIO. [Srđan: DA!!!]

I POKORAVANJE, PREDAJA JE DAR KOJI DOLAZI TEK SA PRAVOM SLIKOM BOGA, OHOLO ZABLUDELI BRATE MOJ.

PITAM SE SAMO, KAKO UOPŠTE SEBE MOŽEŠ PREDATI DRUGOM U POTPUNOM POVERENJU AKO TI TAJ DRUGI POSTAVLJA USLOVE, AKO NISI SIGURAN U POTPUNOSTI U NJEGOVU BEZUSLVNU LJUBAV, BEZUSLOVNO PRIHVATANJE, RAZUMEVANJE, BEZUSLOVNU PODRŠKU KAO OSOBI... ?

DA LI UOPŠTE SHVATAŠ DA TVOJE POSTAVLJANJE USLOVA U ODNOSU SA NEKOM OSOBOM DA BI TE ONA VOLELA I PRIHVATILA KOD NJE UPRAVO BLOKIRA TAKAV ODGOVOR POVERENJA, VEĆ STVARA SUMNJU, ZATIM NEVERSTVO, I NA KRAJU OTVORENU POBUNU?]

[rekao bih da ne mogu svojom silom sam sebe da prilagodim Božijoj volji – to je Njegov posao kao odgovor na moje traženje da bude Njegova volja].

Ali neka nas međuljudski sukob podstakne na ljutnju, osvetu i ogorčenje; neka neko osujeti našu volju, ospori naše mišljenje, izazove naša „prava“ ili nas „izneveri“; neka neko deluje kao da umanjuje našu samovažnost ili ukazuje na naše slabosti, i stav može biti sasvim drugačiji. Kada se nađemo u situaciji U KOJOJ MORAMO DA SE RVAMO, BORIMO

[Srđan: teško njima!]

[MI MORAMO DA SE BORIMO PROTIV GREHA!?!?!? SA TAKVIM STAVOM MI JEDINO MORAMO DA SE BORIMO SA PITANJEM: „DA LI ĆEMO USPETI?“ A ZATIM MORAMO DA SE BORIMO SA ISKUSTVENIM ODGOVOROM KOJI ZNAMO IZ BEZBROJNIH ISKUSTAVA A KOJI GLASI: „NE VERUJEM DA ĆEMO USPETI, ALI PROBAĆEMO JOŠ JAČE!!!“]

sa predanjem ogorčenosti, ljutnje ili bilo čega drugog, shvatamo duboku grešnost naše prirode, snagu greha, cenu koju predanje zahteva i našu sklonost da se odupiremo predanju Duhu... [cena je gledanje u Hrista, stalan napor da to bude postojano, redovno, stalno].

Da li se nešto zahteva od grešnika da bi dobio oproštaj? Nekoliko tekstova mi pada na pamet. „Ako se narod moj... ponizi,... i... vrati sa svojih zlih puteva, tada ću... oprostiti greh njihov [Srđan: a da li se od tebe očekuje da se poniziš, tebe koji si se ‘vratio sa zlih puteva’?! Ma narastao si u sopstvenim očima i ne pada ti na pamet da se poniziš..]“ (2. Dnevnika 7:14). „Ako vi ne oprostite ljudima njihove grehe, ni vaš Otac neće oprostiti vama“ (Matej 6:15). „Pokajte se... radi oproštenja grehova svojih“ (Dela 2:38). „Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe“ (1. Jovanova 1:9). DAKLE, POSTOJE USLOVI KOJE MORAMO ISPUNITI DA BISMO PRIMILI BOŽJI SPASONOSNI OPROŠTAJ...

[JEDINI USLOV JE DA TAJ DAR POMILOVANJA NE ODBACUJEMO, A TO SE POSTIŽE JEDINO ISTRAJNIM I UPORNIM GLEDANJEM U HRISTA, LEPOTU NJEGOVOG KARAKTERA...]

[MOJE VIĐENJE MATEJ 6,14.15: DRUGIM REČIMA, AKO STE IZABRALI DA OPROSTITE DRUGIMA BIĆETE U DUHOVNOM, MENTALNOM, PSIHOLOŠKOM, EMOTIVNOM I SVAKOM DRUGOM STANJU DA SLIČAN OPROŠTAJ PRIMITE OD BOGA. A NE KAO ONAJ SLUGA IZ MATEJ 18. POGLAVLJA KOJI JE HTEO DA VRATI NEOTPLATIVI DUG, ŠTO SE POKAZALO U NJEGOVOM ODNOSU PREMA DRUGIMA pa je uzeo i počeo da maltretira svog prijatelja koji mu je dugovao neuporedivo manje. JEDNOSTAVNO, ONAJ KO NIJE U DUHOVNOM, EMOTIVNOM... STANJU DA OPROSTI DRUGIMA, NIJE NI U STANJU DA PRIMI TAKAV OPROŠTAJ VEĆ ĆE POKUŠATI DA GA OTPLATI IAKO JE TO NEMOGUĆE. TO JE POUKA HRISTOVE PRIČE IZ MATEJ 18.

OVDE HRISTOS IMA NA UMU TU DUHOVNU, MENTALNU, EMOTIVNU... ZAKONITOST LJUDSKOG UMA, DUHA, PA KAŽE DA AKO MI NE OPROSTIMO DRUGIMA, NI BOG NEĆE NAMA.

NIJE U PITANJU RECIPROCITET TI MENI-JA TEBI, NEGO VEĆ POMENUTA ZAKONITOST LJUDSKOG DUHA.

ZNAČI, NE DA BOG NEĆE DA OPROSTI LJUDIMA AKO ONI NE OPROSTE DRUGIMA – PA BOG U HRISTU JE CELOM SVETU VEĆ SVE OPROSTIO UNAPRED I PRE NJIHOVOG LIČNOG POKAJANJA (2. KORINĆANIMA 5,19), ON JE TO PRAVNO URADIO PRE 2000 GODINA NA KRSTU, A U BOŽANSKOJ NAMERI JOŠ PRE STVARANJA SVETA (2. TIMOTIJU 1,9), VEĆ NEĆE IMATI PRAVO DA OZVANIČI TO OPROŠTENJE JER LJUDI ZBOG SVOG STAVA, IZBORA NEOPRAŠTANJA DRUGIMA NEĆE MOĆI I NEĆE NI HTETI DA PRIME SLIČNO OPROŠTENJE ZA SEBE, A BOG JE PRINUĐEN DA ISPOŠTUJE NJIHOVU VOLJU, NJIHOV IZBOR. OPET NAPOMINJEM DA PRIMER SLUGE DUŽNIKA IZ MATEJ 18 TO NAJBOLJE ODSLIKAVA.

Ne može se ovaj tekst (Matej 6,14.15) i Hristova izjava (i bilo koja druga) u Pismu posmatrati samo bukvalistički, doslovno i izolovano od konteksta celog Hristovog učenja i izolovano od smisla, konteksta celog Svetog pisma.

[Srđan: tako je! Opet ponavljam, da svi ti stihovi koji me osuđuju, i koji zahtevaju od mene ono što ja sam nikako ne mogu da ostvarim (npr. da oprostim nekom svom ‘dužniku’..; ali ne da to samo preko usta prevalim, pošto shvatam da to Gospod od mene očekuje, te da se zavaravam kako sam istinski oprostio...), po meni, služe da bi se, kako to Pismo kaže - ‘razbio o Stenu’, što u stvari znači da bi odustao od sopstvenih beskorisnih pokušaja, te da dođem do Božjeg rešenja za moj najveći i suštinski problem; a to je besplatni i nezasluživi dar Hristove pravde, koja mi se uračunava i koja mi donosi spasenje! A na taj način bi ušao u duhovni ‘pokoj’, tj. počinak od svojih dela kojim se grešnik misli spasiti!]

Znači, već komentarisao u ovom članku da postoji samo uslov da oproštaj postane i delotvoran i pravno prihvatljiv – a to je njegovo prihvatanje. Poznat je istorijski primer osobe koja je dobila pomilovanje ali ga je odbila. Sve što je trebalo je da prihvati to pomilovanje. Identično je i u vezi sa darom pomilovanja od Boga]

„Hristos je predstavljen u Pismima kao dar. On je dar, ali SAMO ONIMA KOJI SE PREDAJU NJEMU, dušom, telom i duhom, BEZ ZADRŠKE (REZERVE)“ (COL 116, naglasak dodat)...

[KAKAV SOFIZAM, LOGIČKA GREŠKA, KAKVO LUKAVSTVO NEPRIJATELJA. OPET POGREŠAN REDOSLED, OPET NAGLASAK NA NAMA I NAŠEM UDELU, NAŠIM ZASLUGAMA!

[Srđan: ma u redu je to, ...koji se predaju Njemu, ali svojim pristankom ‘srca’, svojim preumnjenjem tj. zauzimanjem ispravnog stava prema grehu i neposlušnosti, a u stvari prema nepoverenju! a što bi značilo da se izgradilo poverenje.. i eto je predaja - u poverenju!]

SAMO OPRAVDANJE KAO I NAŠA VERA U OPRAVDANJE NE ZAVISE OD NAŠE PREDAJE, ALI NAŠA PREDAJA ZAVISI OD NAŠE VERE, POVERENJA U HRISTA, OD NAŠEG POVERENJA U NJEGOVO SAVRŠENO I POTPUNO OPRAVDANJE I SPASENJE KOJE VEĆ IMAMO I BEZ SAMOG POTPUNOG PREDANJA – TO JE PRAVI REDOSLED!!!

I TO JE PROCES!

ŠTO HRISTA VIŠE POZNAJEMO, VIŠE ĆEMO MU VEROVATI! ŠTO MU VIŠE VERUJEMO, VIŠE ĆEMO MU SE PREDAVATI, ALI SMO SVE VREME OPRAVDANI I SPASENI I BEZ TOGA. INAČE JE TO SPASENJE PREDANJEM, A NE VEROM, TO JE PODMUKLO SPASENJE DELIMA, NAJPODMUKLIJI LEGALIZAM. [Srđan: tako je!]

MI SE HRISTU NE MOŽEMO PREDATI POTPUNO I BEZREZERVNO DOK MU NE VERUJEMO, A NE MOŽEMO MU VEROVATI DOK GA NE UPOZNAMO, A TO JE PROCES.

A TEK MU NE MOŽEMO VEROVATI KAD OD POTPUNE PREDAJE PRAVI USLOV PRIHVATANJA!

POTPUNA PREDAJA JE ISTO POSLEDICA PRAVE SLIKE O BOGU, POVERENJA, A TO DOLAZI POSLE SIGURNOSTI I MIRA U SVOJ STATUS PRED BOGOM, POSLE SIGURNOSTI U SPASENJE I BEZ POTPUNO PREDAJE.

POTPUNA PREDAJA JE NA KRAJU, I NIJE USLOV JER AKO JE USLOV, DOVEŠĆE DO STREPNJE, NEISGURNOSTI, GLEDANJA U SEBE I BLOKIRAĆE SAMU SEBE!!!]

[GDE TO PIŠE U PISMU? ELEN VAJT NIJE BIBLIJA NITI AUTORITET. I PREDANJE JE PROCES KAO I VERA KOJA JE UZROK PREDANJA, TAKO DA BI PREDANJE TREBALO DA RASTE U JEDNOM ODNOSU SA BOGOM KOJI SE STALNO I REDOVNO ODRŽAVA I POSTAJE SVE BLISKIJI.

PO LOGICI E. V. HRISTOS SE NE DARUJE NIKOM DOK OSOBA NE POSTIGNE POTPUNO PREDANJE.

POTPUNO BESMISLEN I BLOKIRAJUĆI STAV KOJI JE MNOGE GURNUO U ZAČARANU SPIRALU STRAHA, SUMNJE, NEIZVESNOSTI, NEVERSTVA, KRIVICE, SRAMOTE... JEDNOSTAVNO, NAJSUPTILNIJI, NAJPODMUKLIJI VID OPRAVDANJA DELIMA TJ. PRISTUPA BOGU PO DAROVE (blagodat, spasenje) KROZ UČINAK TJ. PLODOVE.

KATASTROFALNA I POGUBNA IZJAVA SA UŽASNIM POSLEDICAMA O USLOVLJAVANJU PRIMANJA BLAGODATI, SPASENJA I DRUGIH BOŽIJIH DAROVA DOK PREDANJE NE BUDE POTPUNO)

HRISTOS NAS, DAKLE, NE OPRAVDAVA NA OSNOVU NAŠE PREDAJE, ALI NAS NE MOŽE OPRAVDATI DOK SE NE PREDAMO...

[POTPUNO, KAKO TVRDI NEPOSREDNO PRE TOGA KAD KAŽE „BEZ REZERVE“, KAO I NA MNOGIM DRUGIM MESTIMA]

[KAKAV UŽAS! LIČNO ISKUSIO ŠTA OVAJ STAV „PROROČICE“ DONOSI. A DONOSI SVE MALOPRE POMENUTO I MNOGO GORE UZ STALNO OČAJNIČKO PITANJE: „DA LI SAM SE PREDAO U POTUNOST DA BI ISPUNIO USLOV DA BOG MOŽE DA MI POMOGNE!“

[Srđan: ali, zavisi kako se razume.., kako biblijski, tako i citat proročice! [Srki, citat je takav da se može razumeti isključivo legalistički – predanje kao uslov opravdanja tj. spasenja, a to znači posvećenje (koje je posledica) kao uslov opravdanja (tj. uzroka) – a to je blokada i haos. Ne brani „proročicu“ jer je neodbranjiva.]]

ZNAČI... NAJDEMONSKIJI LEGALIZAM UPAKOVAN U HRIŠĆANSKO RUHO!!!!!!!!!

JEDINA ISTINA U VEZI USLOVLJAVANJA OPRAVDANJA POTPUNIM PREDANJEM JE DA NAS JE HRISTOS OPRAVDAO JOŠ PRE 2000 GODINA ALI DA TO OPRAVDANJE NE MOŽE BITI DELOTVORNO, SPASONOSNO SVE DOK NE POVERUJEMO – I TO NE SA VEROM KOJA JE TAKVA DA PLANINE PREMEŠTA, VEĆ SA ONOM MALOM POČETNOM VEROM KOJA JE SIĆUŠNA KAO ZRNO GORUŠICE, ALI VREMENOM KROZ STALNI ODNOS SA BOGOM RASTE DO VELIKOG STABLA!!! TAKO JE I SA PREDANJEM KOJE JE NIŠTA DRUGO DO DIREKTNI PLOD TE SPASONOSNE VERE.

ČAK NI TAJ RAST VERE NIJE USLOV, UVEK JE DOVOLJA POČETNA VERA (A TIME I POČETNO PREDANJE) U HRISTOVU ZAMENIČKU ŽRTVU I NIŠTA, ALI NIŠTA VIŠE!!! POKAJANI RAZBOJNIK VEČNI PRIMER SVIMA KOJI POKUŠAVAJU DA TO OSPORE, ALI BEZUSPEŠNO!

[Srđan: o da, i ruke i noge, a što su udi (akcije) koji delaju, su mu bile prikovane! [Tako je Srđane – dobro si u tom zapazio simbol nemogućnosti delovanja odnosno u prenosnom smislu spasenja delima (bilo čijim – našim ili Božijim kroz nas) tj. posvećenjem!]]

MEĐUTIM, ZBOG OPASNOSTI OD STAGNACIJE (u praksi je nemoguće ostati na jednom mestu, kretanje je ili nazad ili napred) KAO I ZBOG SRAMOTE OSTAJANJA NA TOM POČETNIČKOM NIVOU NOVOROĐENČETA U POZNAVANJU BOGA I VERI KOJA IZ TOGA PROIZILAZI – S OBZIROM NA BESKRAJNE DIMENZIJE BOŽIJE BEZUSLOVNE LJUBAVI I PRIHVATANJA – UVEK JE I POŽELJNO I JEDINO SIGURNO NAPREDOVATI!

INAČE, UBEDLJIVO NAJVIŠE ZBOG OVAKVIH I SLIČNIH DEMONSKO-LEGALISTIČKIH STAVOVA E. V. NAVEDENIH NA PRETHODNIM STRANAMA BLOGA (ne toliko zbog dokazanih finansijskih prevara, manipulisanja drugima, plagiranja tuđih dela i prisvajanja kao svojih, neispunjenih proročanstava, laži i ostalog lošeg čega se uporno držala i nikad javno nije pokajala – to mi je sporedno, ali ipak daleko od nebitnog) IMAM POTPUNO OSVEDOČENJE DA E. V. NIJE BOŽIJA PROROČICA NEGO ONOG DRUGOG!!!

MOŽE KO ŠTA HOĆE DA MI ZAMERA, ALI OVAKVE NAJCRNJE LEGALISTIČKE IZJAVE SU MENI I VIŠE NEGO DOVOLJAN DOKAZ, A IMA IH SASVIM DOVOLJNO, NAŽALOST I PREVIŠE!

TO JE ONO ŠTO ME JE OKRENULO OD JEDNOG OD NAJREVNIJIH SLEDBENIKA „PROROČICE“ U NJENOG VELIKOG PROTIVNIKA. A TO UVIĐANJE ME JE I SPASLO OD UŽASA U KOJI ME JE NJEN LEGALIZAM UVEO. TAKAV UŽAS ŽELIM SAMO NEPRIJATELJU I SVIMA ONIMA KOJI „PROROČICU“ UPORNO I NEPORPAVLJIVO SLEDE IAKO ZNAJU ZA OVE DOKAZE I RAZUMEJU DOKLE NJENO UČENJE VODI ALI U TVRDOGLAVOJ SUJETI NE ŽELE DA SE PONIZE I TO PRIZNAJU. VEČNO HVALA I SLAVA BOGU ZA SVE!!!]

[Srđan: evo sad malo i tebi Dejdžo.., ubeđen si da si baš ti u pravu, i ne pada ti na pamet da bi ti mogao biti tvrdoglavo sujetan. Plašim se da sa tim tvojim ‘razmontravanjem’ proročice, samo sve dublje kopaš sebi jamu, iz koje će biti teško, gotovo nemoguće izaći.., kada (eventualno) jednom budeš morao da se poniziš i priznaš da si ti (a ne ona) radio đavolji posao..!! jer ponavljam, i njeni, baš kao i biblijski citati se mogu razumeti na ispravan, ali i na pogrešan način..; a tu dodajem i istorijski kontekst, o kome sam ti već govorio, da se ona u to vreme suočila sa liberalnim hrišćanstvom, koje je odbacilo potrebu poslušnosti Božjem zakonu! Takođe, ja ne sporim ni to, da njoj nije bilo otkriveno sve; što bi značilo da je ‘vukla repove’ iz metodizma, a tu mislim na shvatanja koja nisu istinita, i koja jednostavno još nisu došla na red da se preispitaju, te kada se prepoznaju da su pogrešna, i očiste tj. reformišu!]

[Srki, što se tiče proročice, toliko je dokaza o njenom demonskom legalizmu (imaju na prethodnim stranama ovog bloga navedene neke od tih mnogobrojnih demonizovanih izjava koje ubijaju one koji u njih veruju), pored svih onih manipulacija i svega nebrojenog što je činila, da i da hoću, više ne mogu da verujem u njenu nadahnutost.

A više mi i ne pada napamet!!!

Jer ako je slika koju je ona ostavila o Bogu ustvari prava, istinita slika o Njemu, meni takav Bog više ne treba! Jasno i otvoreno kažem!

Ako je Bog takav kakvim ga je Elen Vajt opisala, meni ni večni pakao da postoji ne bi teško pao. Ne radi se o tvrdoglavosti i sujeti već o krajnjem protivljenju da dozvolim da mi neko nameće tu sotonsku sliku o Bogu kakvu je „proročica“ nametala.

Sad izvini ako tebe pogađa što – ne da je više ne smatram proročicom – već najboljim sotonskim slugom. Ako grešim, neka platim, ali ako ti grešiš... nadam se da ćeš spustiti ego u prah i priznati svoju grešku, jer i ti si upoznat sa već previše dokaza o njoj, njenom delu i svemu u vezi nje... Ali neka sa svakim Bog radi brzinom kojom može... sa mnom mu je trebalo 20 godina od kad sam saznao za očigledne dokaze to nije bilo dovoljno nego i 3 puta preživljavanje najvećih užasa u koje legalizam može odvesti nekoga.]

MORAMO PLATITI CENU ZA OPRAVDANJE—TA CENA NIJE U DOBRIM DELIMA KOJA ČINIMO NITI U ZASLUGAMA KOJE IMAMO, VEĆ U NAŠOJ BEZREZERVNOJ PREDAJI ISUSU...

[Srđan: eto ti plaćanja ‘cene’! jer gordost tj. oholost ne može da prihvati besplatni dar!]

[NE POSTOJI CENA OPRAVDANJA I USLOV OPRAVDANJA NIJE BEZREZERVNA PREDAJA. USLOV JE SAMO VEROVATI DA JE TO TAKO, PREDAJA DOLAZI ISTO KAO DAR I TEK KAD SE UTVRDIMO U SIGURNOSTI OPRAVDANJA BEZ IKAKVIH DODATNIH USLOVA OSIM DA VERUJEMO!!!]

[PA I TO JE DIREKTNI PLOD OPRAVDANJA A NE USLOV ZA OPRAVDANJE!!! KAKAV SOTONSKI LEGALIZAM!!!! UOPŠTE TA SLIKA O PLAĆANJU CENE ZA BOŽIJI BESPLATNI DAR, PA JOŠ O PLAĆANJU ODJEDNOM! I TO TAKO NEMOGUĆE ZA PLAĆANJE ODJEDNOM!!! VI SA VAŠIM JEVANĐELJEM PRIKAZUJETE BOGA KAO NAJVEĆEG TIRANINA! ŠTA REĆI!!!!!!!]

PROPOVEDATI ILI UČITI O OPRAVDANJU, A NE POKAZATI JASNO I OBAVEZU PREDAJE SEBE ISUSU... IZLAŽE UČITELJA ILI PROPOVEDNIKA OPTUŽBI DA PRODAJE JEFTINO EVANĐELJE.“ (Ministry, jun 2009)

[Srđan: kakva suluda fraza - ‘jeftino evanđelje’; ali da, kao što već rekoh, predaja pristankom ‘srca’, preumnjenjem, odnosno zauzimanjem ispravnog stava prema (celokupnoj, a koja ti je otkrivena) Božjoj volji, ili bolje reći zauzimanjem ispravnog stava potpunog poverenja u Njega i Njegovo savršenstvo (savršenu pravdu, mudrost, ljubav)! I da, to je posledica prihvatanja verom da mi je Gospod već obezbedio spasenje; jer ono što Njegov zakon od mene potražuje, moj Spasitelj i Zamenik je ostvario za mene, i nudi mi to na dar! Pa kada sam verom ‘preuzeo’ taj dar, tada odlučujem da želim da Mu budem poslušan. A to mogu samo umom da izaberam, pošto još uvek imam palu prirodu; koja će biti promenjena u vernih (baš onih koji su zauzeli takav stav) tek prilikom ponovnog Gospodnjeg dolaska!]

[KAKVA NAKARADNA LOGIKA KOJU PRIB NAMEĆE! PREDANJE TREBA DA BUDE POSLEDICA, I TO ISKLJUČIVO SPONTANA. A AKO JE NEŠTO SPONTANO, ONO NE MOŽE DA BUDE NAMETNUTO, NE MOŽE DA BUDE IZNUĐENO, NE MOŽE DA BUDE OBAVEZNO, NE MOŽE DA BUDE BILO KAKAV USLOV!!!

ZNAČI PO KO ZNA KOJI PUT NEPRIJATELJSKI SOFIZAM I IZOKRETANJE UZROKA I POSLEDICE. OPET PRAVLJENJE POSLEDICE OD UZROKA I PRAVLJENJE UZROKA OD POSLEDICE TJ. POSTAVLJANJE USLOVA GDE GA OBJEKTIVNO NEMA. KAKVA NEPRIJATELSKA OBMANA!!!]

[KAD OD NEČEG ŠTO ISKLJUČIVO TREBA DA DOĐE KAO PLOD I TO ISKLJUČIVO SPONTANO, TI PRAVIŠ OBAVEZU I USLOV SPASENJA, TIME POTPUNO BLOKIRAŠ TO ŠTO I ŽELIŠ – DOLASKA SAMOG TOG PLODA.

UZ TO JE I KATASTROFALO ŠTO JE TEBI PLOD PRIMARAN UMESTO DA TO BUDE ODNOS SA HRISTOM!!!!!! UŽAS UŽASA!!!!

KAKAV SATANIZAM!!! PRAVITI OD SPONTANIH PLODOVA OPRAVDANJA KOJI NE DOLAZE ODJEDNOM U SVOJ PUNINI USLOVE SAMOG OPRAVDANJA, NE ZNAČI SAMO POTPUNO IH BLOKIRATI (kao što je već x puta rečeno), VEĆ ZNAČI U SVAKOM POGLEDU (duhovnom, mentalnom, fizičkom, emotivnom, odnosnom...) BLOKIRATI I OSOBU KOJA POVERUJE U TAKVO JEVANĐELJE.

TO ZNAČI GURNUTI JE U STALNU SUMNJU, NEIZVESNOST, ZEBNJU, STREPNJU, NAPETOST, STRAH, KRIVICU, SRAMOTU, NEVERSTVO, POBUNU, GREH, NAJCRNJI MRAK, OČAJ, BEZNAĐE... PAKAO GORI OD ONOG KAKVOG GA LJUDI U SVOJIM NAJMRAČNIJIM NOĆNIM MORAMA ZAMIŠLJAJU!!! [Srđan: tako je!]

OVAKVA „RADOSNA VEST“, OVAKVA SLIKA BOGA... JE NAJVEĆI ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI. JASENOVAC, AUŠVIC I SLIČNO SU TROPSKI BAR ZA OVO! OVI LJUDI NISU SVESNI ŠTA PROPOVEDAJU!

OVO JE SRŽ SVAKE LJUDSKE AKTIVNOSTI ZA SPASENJE, I ONA JE NEOPHODNA DA BI SE SPASENJE DOGODILO.

[JEDINA [Srđan: ja bih rekao primarna..] LJUDSKA DELATNOST ZA SPASENJE JE UPOZNAVANJE BOGA, GLEDANJE U HRISTA!

A ONDA ĆE PRIRODNO SLEDITI I DOLAZAK BOGU TAKVI KAKVI SMO, VEROVANJE DA SMO TAKVI PRIHVAĆENI I POSTEPENO I SVE VEĆE PREDANJE I SVE OSTALE SPONTANE POSLEDICE TOG UPOZNAVANJA BOGA KROZ POSMATRANJE HRISTA.]

[NAJCRNJI, NAJDEMONSKIJI LEGALIZAM – PO TEBI JE – SRŽ SVAKE LJUDSKE AKTIVNOSTI ZA SPASENJE!!!!! I JOŠ JE TA AKTIVNOST NEOPHODNA DA BI SE SPASENJE DOGODILO!!!!!!! ONOM KO JE POZNAVAO TVOJE STAVOVE I TVOJU „RADOSNU VEST“ NI PAKAO NEĆE TEŠKO PASTI!]

BEZ POTPUNE PREDAJE NEMA MOGUĆNOSTI ZA SPASENJE.

[Srđan: slažem se, ali onako kako sam već objasnio..]

[VEĆ OBJAŠNJENO MAJSTORSKO LUKVASTVO NEPRIJATELJA U IZVRTANJU, OBRTANJU UZROKA I POSLEDICE – ISTINA JE DA BEZ SADAŠNJEG SPASENJA I POTPUNE SIGURNOSTI U NJEGA NAS OVOKAVIH KAKVI SMO, NEMA I NIJE NI MOGUĆA PREDAJA, I TO POSTEPENA I SVE VEĆA, A KAMOLI POTPUNA!!!]

[OVO JE GORE OD SVAKOG OTVORENOG SATANIZMA!!!!!!! OD PLODA KOJI DOLAZI POSTEPENO I SPONTANO, KROZ PROCES UPOZNAVANJA BOGA, PRAVITI USLOV SAMOG SPASENJA I DOLASKA TOG PLODA... TO JE NAJCRNJI, NAJGNUSNIJI SATANIZAM!!! GORE OD OVOGA NE MOŽE!!!]

„Ako pristanemo, On će se toliko poistovetiti s našim mislima i težnjama, toliko usaglasiti naše umove u sklad sa Njegovom voljom, da će, dok Mu budemo poslušni, to biti samo sprovođenje naših sopstvenih pobuda. Volja, prefinjena i posvećena, naći će svoje najveće zadovoljstvo u vršenju Njegove službe. KADA UPOZNAMO BOGA ONAKO KAKO JE NAŠA PREDNOST DA GA UPOZNAMO, NAŠ ŽIVOT ĆE BITI ŽIVOT NEPREKIDNE POSLUŠNOSTI. [VIDIŠ LI KONAČNO UZROK I POSLEDICU, VIDIŠ LI KONAČNO ŠTA JE UZROK, A ŠTA SU POSLEDICE SPASENJA!?] Kroz razumevanje Hristovog karaktera, kroz zajedništvo s Bogom, greh će nam postati odvratan... [VIDIŠ LI KONAČNO PRAVI REDOSLED?] Naša srca će često goreti u nama dok nam se Jedan približava da s nama opšti, kao što je to činio s Enohom. Oni koji odluče da ne čine ništa što bi moglo ožalostiti Boga, znaće, nakon što svoj slučaj iznesu pred Njega, koji put treba slediti. I primiće ne samo mudrost, već i snagu. Snaga za poslušnost, za službu, biće im data“ (DA 668).

[Srđan: ovo očekujem, tome se nadam..., što znači da to još nije moje iskustvo... i šta je problem, hej vi superheroji, da se to prizna!!]

[FACINATNO JE KAKO IZA, NA PRVI POGLED, TAKO UZVIŠENIH REČI (U KOJIMA OBJEKTIVNO IMA MNOGO ISTINE I DOBRIH SAVETA) U SKORO NEPRIMETNOJ POZADINI STOJI JEDAN NAJSUPTILNIJ PRISTUP BOGU KROZ UČINAK, USPEŠNOST... LEGALIZAM!

DRUGIM REČIMA, KAKO U POZADINI NAJVEŠTIJE ZAMASKIRANOJ NAJLEPŠIM REČIMA POBOŽNE MUDROSTI STOJI PRISTUP BOGU ZA DOBIJANJE SAMOG SPASENJA KROZ PLODOVE TOG SPASENJA KOJE IH I DONOSI!

STOJI PRISTUP UZROKU KROZ POSLEDICE! TO JE PROTIVREČNOST! I NEŠTO ŠTO JE NEMOGUĆE!!!

I KUD TO VODI ONE KOJI NA TAKAV NAČIN, KROZ TAKO OPISAN PRISTUP POKUŠAVAJU DA STIGNU DO SPASENJA!?!?!? ZAR NE DO ONIH UŽASA KOJE SAM MALOPRE OPISAO?

KOLIKI OD NAS SU PROBALI SVIM SILAMA I GODINAMA OVO ŠTO JE OPISANO I NISU USPELI!? ONI KOJI KAŽU DA JESU LAŽU, DAJUĆI LAŽNO SVEDOČANSTVO JER SE KOD NJIH NIŠTA OD OPISANOG NE VIDI. IMALI SMO I SRĐAN I JA MNOGE RAZGOVORE I RASPRAVE SA NJIMA TOKOM GODINA... OVO JE MOJE SVEDOČANSTVO O NJIMA, A SIGURAN SAM DA JE I SRĐANOVO.

NA STRANI OVOG BLOGA POD IMENOM 14. Manipulacija PERFEKCIONIZMOM - način i posledice, JE OPISANO U ŠTA SE OVI LJUDI PRETVARAJU I KAKO SE NA KRAJU ODNOSE PREMA DRUGIMA. TO SMO MI DOŽIVELI OD NJIH DO NAJSITNIJIH DETALJA.

Uopšte, autor knjige TOKSIČNA VERA odakle je ovo uzeto, godinama pre pisanja knjige lečio je ovakve slučajeve koji su shvatili da nešto nije u redu i da im je potrebna pomoć (takvi su, nažalost, izuzetno retki). Kad sam konačno odlučio da pročitam ovu knjigu, a godinama je stojala pored mene i nisam se usuđivao jer su je ovakvi legalisti opisali kao najveću jeres (neprijateljska zamka da lek proglasite otrovom i ljudi ostanu neizlečeni i umru, a lek vam nadomak ruke – kakva ironija!), bio sam krajnje besan na sebe što je nisam davno pre toga pročitao. Knjiga bi me poštedela neopisivih patnji kroz koje sam kasnije prošao. NAJISKRENIJE I NAJODLUČNIJE JE PREPORUČUJEM SVIMA KOJI SEBE SMATRAJU VERNICIMA DA JE ŠTO PRE PROČITAJU. SHVATIĆE SAMI ZAŠTO. Prvih 10-tak strana su dosadne i nimalo ne obećavaju remek delo, ali posle toga svaka mu je k’a Njegoševa.]

„Ispitaj me, Bože, i poznaj srce moje; iskušaj me i poznaj misli moje; i vidi ima li u meni zla puta, i vodi me putem večnim“ (Psalam 139:23, 24). DA LI SVAKI HRIŠĆANIN VODI UNUTRAŠNJU BORBU, POKUŠAVAJUĆI DA OTERA ZLE MISLI?

[MI DA SE BORIMO PROTIV NEGATIVNIH MISLI? ZNAŠ LI UOPŠTE ŠTA PRIČAŠ!? JEDINO ŠTO MI MOŽEMO I ŠTO TREBA STALNO DA ČINIMO JE ISKLJUČIVO DA GLEDAMO HRISTA! I OD TOGA MI SAMI NIŠTA VIŠE NE MOŽEMO UČINITI ZA TRAJNU KONTROLU MISLI (za TRENUTNU kontrolu nekad možemo sklanjanjem od nepovoljnih okolnosti). SVE OSTALO DOLAZI SPONTANO AKO SMO STALNI, REDOVNI ISTRAJNI U OVOM GLEDANJU I ODNOSU SA HRISTOM!!!]

Žena koja strpljivo izgovara himne iz starih orgulja svake subote? Predsednik najbližeg adventističkog koledža? Poslovna žena koja promišljeno komentariše tokom proučavanja subotnje škole? Propovednici? Apsolutno. Svi se mi borimo za čistotu misli u nekoj oblasti.

[OPET PITAM: MI DA SE BORIMO PROTIV NEGATIVNIH MISLI!? I OPET KAŽEM: MI MOŽEMO SAMO DA GLEDAMO HRISTA!] [Srđan: ma ja im skidam kapu..]

Svako od nas zna duboko u sebi da smo imali takve negativne misli.

Evo nekoliko praktičnih načina za suočavanje s našim mislima:

Potpuno se predajte Bogu, iz trenutka u trenutak, iz dana u dan [opet fokus na posledicama umesto na uzroku – družite se sa Bogom, gledajte ga, posmatrajte u Svetom pismu i kroz svakodnevna iskustva i okolnosti, pa će predanje postepeno biti sve veće].
Vežbajte načine kako da tokom dana vraćate svoj um ka Njemu, zaustavljajući se u ustaljenim trenucima kako biste se tiho pomolili.
Održavajte svoju obavezu prema vremenu posvećenom za proučavanje i molitvu.
Negujte poniznost, što znači biti spreman da se promenite kada vam se pokaže da je promena potrebna [ista primedba kao za prvu stavku].
Izbegavajte zle misli kada ste svesni gde se one kriju, kao što je Pavle predložio: „Tražite ono što je gore.“ [ista primedba kao za prvu stavku]
Potražite pomoć od prijatelja ili savetnika.
Pavlovi principi i dalje usmeravaju naše misli: „Što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je čisto, što god je ljubazno, što god je na dobru glasu, ako ima kakve vrline i ako ima kakve hvale, to mislite.“ (Fil. 4:8)

Na kraju, malo ohrabrenja za umorne hrišćane koji osećaju da se bore sami, gubeći bitku protiv nepravednih misli. Jedan proslavljeni Ratnik već je vodio i dobio rat, I ON JE OBEĆAO DA ĆE NJEGOV MIR „SAČUVATI VAŠA SRCA I UM (MISLI) U HRISTU ISUSU“ (Fil. 4:7).

[NJEGOV MIR JE SAMO NA OSNOVU OPRAVDANJA – RIM. 5,1; ISAIJA 32,17 – A TI POSVEĆENJE POSTAVLJAŠ KAO USLOV MIRA!?

PA NIJE NI ČUDO ŠTO TVOJI ISTOMIŠLJENICI KAO I TI SAM NEMATE NI MIR, NI RADOST, NI SIGURNOST, A NI PRAVU UNUTRAŠNJU, SPONTANU POBEDU, VEĆ SU TO SAMO POBEDE LJUDSKE VOLJE I DISCIPLINE. A I TO PREČESTO IZOSTAJE PA DAJETE LAŽNA SVEDOČANSTVA DA IMATE POBEDU.]

Neka opravdanje i posvećenje budu više od teološke doktrine. Neka budu čudo koje menja život. [Kakva logička greška! Samo opravdanje menja život, a posvećenje je sama ta promena života. Ne može promena da menja samu sebe. Ovo je školski primer kakve su sve nebuloze, logičke i druge nelogičnosti i greške – ali koje zvuče „uzvišeno i plemenito“ – legalisti spremni da upotrebe za svoje ciljeve.]

[1] https://sr.wikipedia.org/wiki/Subliminalna_dra%C5%BE# videti i zbog nekih drugih detalja kojih nema na prvoj povezici https://hr.wikipedia.org/wiki/Subliminalna_poruka

Adventizam preispitivanje

Странице

18 - Dennis Priebe - KOMENTARI 2. DEO