Evo šta je metodizam tj. Veslijanizam doneo u adventizam (koji je samo najsirovija verzija prvobitnog metodizma ali sa svojim specifičnim adventističkim verovanjima, čast evangeličkom adventizmu koji je zastupljen samo u tragovima:
„Oni su sadašnji život videli kao NEPREKIDAN I BESKONAČAN NIZ
TESTOVA/PROBA KOJE SVAKI VERNIK MORA PROĆI. Na primer, posmatrali su parabolu o deset devica kao primer
jednog takvog testa, dozvoljavajući da pet mudrih devica pređu na sledeću
probu. Bio je to izuzetno individualno orijentisan PRISTUP
KOJI JE VIDEO ŽIVOT KAO STALAN PROCES UKLANJANJA KOROVA. SAMO NEKOLICINA ODABRANIH JE MOGLA DA STIGNE U RAJ.“
(Ministry Magazine, The historical basis of Adventist standards, October 1989)
Sad mi je jasno odakle i čuvena adventistička
doktrina o vremenu probe kao uslovu spasenja, kao i još čuvenija izjava gđe
Vajt:
„Gospod
mi je jasno pokazao da će ikona zveri biti načinjena pre završetka vremena
milosti i probe. Ona će za Božji narod predstavljati VELIKI TEST KOJI ĆE ODLUČITI NJEGOVU VEČNU
SUDBINU...“ {7BC 976.2}
Mislio sam
da večnu sudbinu svakog od nas odlučuje i određuje odnos, bliskost sa Bogom kao
i odnos prema Njegovom daru savršenog, dovršenog i potpunog spasenja koji iz
odnosa sa Njim proističe.
Ali izgleda
da po nekima, to nije tako, nego je naš život „neprekidan i beskonačan niz
proba...“ zbog kojih će "samo nekolicina stići u raj".
Svaki dalji
komentar je suvišan!