Autor: Sam Milen
Objavljeno: 17. april 2014.
Pristalice LGT-a vole da se
pozivaju na jedan poseban citat Elen Vajt: „Hristos čeka sa čežnjom na
manifestaciju sebe u svojoj crkvi. Kada karakter Hrista bude savršeno reprodukovan
u njegovom narodu, tada će doći da ih prisvoji kao svoje“ (Pouke Velikog
Učitelja, str. 69). Sada kada posmatram ovaj citat bez LGT pristrasnosti,
postaje mi jasnije da Elen Vajt ovde ne govori nužno o bezgrešnosti, već o tome
da prevaziđemo razlike i budemo puni ljubavi, baš kao što su to bili učenici u
gornjoj sobi pre nego što je Duh Sveti bio izliven. Isus kaže da će kraj doći
kada evanđelje dospe do svih (Matej 24:14). Takođe kaže da će svi znati da smo
njegovi učenici kada se međusobno volimo (Jovan 13:35).
Fokus LGT-a je na savršenstvu karaktera. Iz perspektive LGT-a, Isus se
još nije vratio jer čeka generaciju koja je bezgrešna kako bi Bog dokazao da se
Njegov zakon može savršeno držati. LGT uči da Bog zavisi od nas da opravdamo Njegov
karakter. Ako bismo mogli da dokažemo svemiru koji posmatra da se Božji zakon
može poštovati, niko ne bi imao izgovor. Dokazali bismo da je sotona u krivu!
SADA VIDIM OVO
KAO BOGOHULJENJE. ISUS JE U POTPUNOSTI OPRAVDAO BOŽJI KARAKTER NA KRSTU. BOG JE
LJUBAV. MI NE MOŽEMO ZAUZETI ISUSOVO MESTO I ISPUNITI TU ULOGU.
Umesto da provodim vreme sa svojim vršnjacima, većinu svojih
tinejdžerskih godina proveo sam pokušavajući da budem savršen. Pokušavao sam da
imam samo čiste misli, da obuzdam svoj temperament i da prevaziđem druge mane
karaktera. Na kraju krajeva, Bog je računao na mene da pobedim greh! Nisam
želeo da odlažem njegov dolazak. Takođe sam znao da će doći vreme kada će se
„proba“ završiti i kada ćemo ostati bez posrednika. Do tada sam morao biti
bezgrešan.
MNOGO KASNIJE, OSETIO SAM
OLAKŠANJE KADA MI JE NEKO UKAZAO NA TO DA ĆEMO UVEK IMATI SPASITELJA. U TOM
TRENUTKU MOŽDA VIŠE NEĆE BITI PRELASKA NA DRUGU STRANU (ŠTO ZAHTEVA POSREDNIKA,
VIDI OTKRIVENJE 22:11), ALI NAŠI GRESI SU POKRIVENI HRISTOVOM KRVLJU DO KRAJA,
KADA BUDEMO NA BOŽJOJ STRANI.
Iako me je ova teologija poštedela posledica
tipične tinejdžerske pobune, LGT može biti jednako (AKO NE I VIŠE) ŠTETAN
EMOCIONALNO I DUHOVNO.
Iako su nam govorili da možemo pobediti greh
kroz Hristovu snagu, fokus nije bio na Isusu. Fokusirao sam se na svoje
ponašanje. Kako se ponašam? Nije li to ono na šta je ceo svemir navodno
usredsređen? Svaki put kada bih pogrešio, znao sam da ću biti izgubljen osim
ako se ne pokajem i ne počnem iznova. To nije bilo radosno hrišćansko iskustvo.
Bilo je to mučno! Očajnički sam želeo da budem savršen kako bih bio deo
Poslednje generacije.
Sada hrišćanstvo vidim kao odnos. Pošto je Bog
ljubav, stvorio nas je za odnos s njim. To je naša svrha. To je razlog zašto
postojimo. Budući da smo rođeni na pobunjenoj planeti, Božiji glavni cilj je da
pridobije naša srca. Želi da mu verujemo. Međutim, kada damo Bogu svoje srce,
još uvek imamo slabosti tela. Iako su naša srca na pravom mestu, i dalje
grešimo. Kada pogrešimo zbog tela, ne gubimo svoje spasenje. Nismo okrenuli
leđa Bogu. Volimo ga. Želimo da činimo ispravno, i kada dobijemo novo telo
prilikom vaskrsenja (bez ikakvih slabosti), nećemo se buniti na nebu. To je
zato što je Bog pridobio naša srca. Verujemo mu. Volimo ga.
To je kao brak (biblijska metafora za naš odnos
s Bogom). Nisam savršen muž. Pravim greške koje povređuju moju suprugu (ne
fizički). Međutim, pošto je volim, žao mi je kada pogrešim. Ne želim da je
povredim. Kada pogrešim, i dalje sam u braku s njom. Nisam okrenuo leđa i
otišao. I dalje smo u vezi.
Jedini način da izgubite spasenje jeste da
namerno okrenete leđa Bogu i odete od njega. On vas nikada neće napustiti. Čak
i ako ga potpuno odbacite, pokušaće ponovo da pridobije vaše srce.
Uveren sam da nikada nećemo biti
savršeni.
NE MORAMO BITI.
KADA SMO U ODNOSU S BOGOM, NAŠI GRESI SU
POKRIVENI HRISTOVOM KRVLJU DO KRAJA. AKO JE BOG PRIDOBIO NAŠA SRCA, DOBIĆEMO
BESPREKORNO NOVO TELO KADA ISUS DOĐE. TADA ĆE NAŠA NOVA SRCA KONAČNO BITI U
SKLADU S NAŠIM TELIMA JER ĆE I NAŠA TELA BITI NOVA.
DA LI POKUŠAVAM DA OPRAVDAM GREH? NI NAJMANJE.
ZAPRAVO, ŠTO SAM SE VIŠE TRUDIO DA POBEDIM GREH, TO SAM VIŠE GREŠIO I POSTAJAO
OBESHRABRENIJI. SADA OTKRIVAM DA KADA SE FOKUSIRAM NA SVOJ ODNOS S ISUSOM, GRESI
KOJI SU MI RANIJE DELOVALI PRIVLAČNO GUBE SVOJU MOĆ U NJEGOVOM PRISUSTVU. TO JE
ČUDO.
Sam Milen je pastor adventističke crkve u Lureju, u državi Virdžinija,
u Potomak konferenciji. Odrastao je u Australiji, a u SAD je došao kako bi
studirao teologiju na Univerzitetu Endrjuz. Sa suprugom Endži ima šestogodišnje
dete i blizance stare dve godine.
Izvor: https://spectrummagazine.org/views/why-i-no-longer-believe-last-generation-theology/